Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

RODNA RAVNOPRAVNOST U JAVNOJ POLITICI SRBIJE U SVETLU EVROPSKIH INTEGRACIJA



Rodna ravnopravnost kao preduslov demokratizacije jednog društva podrazumeva jednako učešće muškaraca i žena u svim oblastima javnog života. Integracija rodnog aspekta u ključne političke tokove je značajan deo procesa integracije Srbije u Evropsku uniju. Uspostavljanje rodne ravnoteže obuhvata identifikaciju različitih uslova i zahteva za žene i muškarce u cilju ostvarivanja jednakih radnih prava, eliminisanje svih oblika diskriminacije pružanjem istih mogućnosti i jednom i drugom polu, bez davanja prioriteta jednom na račun drugoga, i u tom smislu razbijanja uobičajenih rodnih predrasuda i stereotipa.

Počevši od Rimskog ugovora (1957), kojim je osnovana tadašnja EEZ, rodna ravnopravnost je kao načelo ugrađivana u sve potonje ugovore i sektorske politike Evropske unije, a zemlje koje pristupaju Uniji su u obavezi da primene usvojene direktive o rodnoj ravnopravnosti i da istovremeno grade institucije i pravne procedure koje omogućavaju stvarnu primenu principa jednakih mogućnosti. Povećanje broja žena u politici jeste jedan od zahteva koji se odnosi na ostvarivanje ženskih ljudskih i političkih prava u smislu većeg stepena demokratije i uključenosti, a ujedno i jedan od koraka na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

Unapređenje položaja žena u javnom životu zavisi od ekonomskog razvoja, postojanja odgovarajućeg pravnog okvira, demokratskih institucija i od tipa političke kulture, partijske i medijske kulture, vrste i strukture izbornog sistema, javnog mnenja i stanja društvene svesti. Društveno-političke promene u Srbiji su doprinele izvesnom pozitivnom pomaku na planu učestvovanja žena u političkom životu. Rezultat koji su promene postigle se u javnosti reflektuje u povećanoj svesti o potrebi ravnomernog uključivanja žena u sferu javne vlasti, njihovoj zastupljenosti u odlučivanju o sadržaju, dinamici i pravcima tekućih društvenih reformi.

Nakon izbora od 2000. godine beleži se postupan porast broja žena u Narodnoj skupštini, a situacija se popravlja nakon uvođenja sistema kvota za manje zastupljeni pol u Zakonu o izboru narodnih poslanika, što će na parlamentarnim izborima 2008. godine imati za posledicu udvostručenje participacije žena (21 odsto). Svrha uvođenja izbornih kvota  kao mere afirmativne akcije jeste da se obezbedi određeni procenat žena u organima vlasti kao minimuma demokratičnosti. Parlament Srbije sada ima predsednicu i dve predsednice poslaničkih grupa, a u aktuelnoj vladi na dužnosti je pet žena na ministarskim funkcijama. Uticaj na porast zastupljenosti žena u parlamentu posledica je pritisaka foruma žena u političkim strankama i delovanja institucionalnih mehanizama za ravnopravnost polova, kao i velikog angažmana aktivistkinja ženskog pokreta okupljenih u nevladinim organizacijama.

Mada je na planu učestvovanja žena u političkom životu zabeležen napredak, stanje nije zadovoljavajuće imajući u vidu da zakonska kvota od 30 odsto poslaničkih mesta za manje zastupljeni pol još uvek nije dostignuta. To je posledica nepotpunih zakonskih rešenja, koja omogućuju da se nominalno ustanovljene kvote faktički ne poštuju. Da bi sistem izbornih rodnih kvota bio efikasan pre svega je neophodno obezbediti njegovo sprovođenje u praksi, a od značaja je i kakva su partijska pravila koja regulišu redosled ženskih i muških kandidata, kao i da li su liste kandidata zatvorene ili otvorene. U smislu sprovođenja izbornih kvota u praksi, pozitivan je primer Švedske kao članice Evropske unije koja spada u zemlje sa tradicionalno visokom zastupljenošću žena u političkom odlučivanju. U Švedskoj postoje unutarpartijske kvote koje omogućavaju formalan ulazak žena u parlament i time posredno doprinose izmeni političke i društvene klime i vrednosti u pogledu poštovanja principa rodne ravnopravnosti.

Pored formalnih barijera sa kojima su žene suočene na putu do političkog angažovanja i vodećih funkcija, u Srbiji su i dalje prisutna tradicionalna shvatanja i predrasude o mestu žena u društvu, koje u velikoj meri utiču ne samo na odluku žena da se kandiduju, već imaju uticaj na prihvatanje njihove kandidature od strane partijskih kolega, lidera, medija i sponzora. Negativan stav prema kandidovanju žena za političke funkcije ima za posledicu stvaranje psihološke barijere kod žena, koja se manifestuje gubitkom samopouzdanja, liderskih ambicija i želje za promocijom u političkim krugovima. Mali broj žena bude selektovan za kandidovanje na izbornim listama partija a izabrane žene uglavnom zauzimaju mesta na dnu lista, dok pozicije na vrhu liste ne znače i prolaz do vodećih funkcija. Takva vrsta marginalizacije žena proizlazi iz činjenice da muškarci uglavnom ne žele da dele moć, i iz postojanja neformalnih mreža podrške među muškarcima koje su izuzetno razvijene, ali nedostupne ženama. Na primeru Belgije je uočljivo koliko redosled kandidata i kandidatkinja na listi ima važnu ulogu u ulasku žena u institucije vlasti. Belgijski izborni sistem je proporcionalan, sa poluzatvorenim listama, a na snazi je pravilo uvedeno 2002. godine koje podrazumeva da prva dva kandidatska mesta na listi ne mogu zauzimati osobe istog pola. Ovde se radi o duplom sistemu kvota, u smislu da su u pitanju ne samo procentualna zastupljenost žena već i mesta pri vrhu lista.

Neophodnost i značaj političke participacije se ne meri samo brojem žena već je od podjednakog značaja i reprezentacija u smislu uvažavanja njihovih stavova i mišljenja u procesima odlučivanja. Stoga je od velike važnosti da ideju političke jednakosti pre svega prihvati politička elita, a zatim i najšira javnost. Polazeći od pozitivnih primera i iskustava članica Evropske unije, a imajući u vidu sistem kvota u Srbiji, dolazi se do zaključka da akcije na planu veće reprezentacije žena u politici treba da budu više usmerene na političke partije i njihove strukture. Tome svakako može doprineti kako jači pritisak javnosti, ženskih grupa i organizacija tako i žena u okviru partije što može dovesti do većeg uvažavanja principa rodne ravnopravnosti u samim partijama. Predstojeći izbori u Srbiji mogu biti prilika da žene na račun poštovanja evropskih standarda o rodnoj ravnopravnosti dobiju veću ulogu u političkoj areni. Takva situacija zahteva dodatno organizovanje žena izvan političkih partija u interesne grupe i profesionalne asocijacije, kako bi na taj način povećale prisutnost i lobirale za poboljšanje predstavljanja sopstvenih stavova i interesa u politici.

Danijela Milić