Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

ZAŠTO JE POTREBNO USTANOVITI ETIČKE STANDARDE U KRIMINALISTIČKO-OBAVEŠTAJNOM I POLICIJSKOM RADU UOPŠTE

 

Promene do kojih je došlo u pravcu izgradnje demokratske pravne države, odnosno transparentnog i civilnog društva budućnosti, neminovno su zahvatile i policijski sistem i stavile ga pred velike organizacione, strategijske i operativne izazove.

Pitanje oblikovanja policijske etike postalo je centralno pitanje u sprovođenju konkretnih policijskih aktivnosti. Policijsku etiku smatramo jednim od stubova demokratskih procesa, naročito u neophodnoj vezi između države, građana i policije. Da bi se izgradio odnos poverenja mora da se uspostavi odgovarajući kodeks profesionalnog etičkog ponašanja sa moralnim komponentama, koji promoviše dobre odnose policije i građana, efikasnu saradnju sa drugim organima, agencijama, lokalnim zajednicama, nevladinim i drugim organizacijama građana, uključujući i manjinske etničke grupe.

Kodeks profesionalne etike predstavlja skup etičkih normi koje regulišu ponašanje određene profesije. On bi trebalo da predstavlja širenje horizonata etike i njene rehabilitacije u zahtevu za posebnim etičkim normativima koji pomažu ličnoj odgovornosti i olakšavaju odgovornost pred dilemama koje nadilaze individualni moral.

Osim što etički kodeks pruža smernice i model strukovnog ponašanja kojem svi članovi i saradnici organizacije teže, na njega se gleda kao i na minimalan zajednički sistem  vrednosti koje članovi organizacije uvažavaju u svom delovanju odnosno kao na ključni mehanizam za artikulisanje vrednosti u osnovi sistema upravljanja organizacije.

Kako postoji jaka međusobna veza profesionalnog poziva i etičkog ponašanja i delovanja, nije moguća nijedna profesija bez etike, niti etika bez profesionalnosti. Svaki kodeks profesionalnog ponašanja trebalo bi da odražava pitanja koja utiču na ljude na koje se on odnosi. Međutim, kodeks ne bi trebalo da bude koncipiran suviše usko ili da bude sastavljen kao trajni dokument. Dakle, treba da bude istovremeno dovoljno univerzalan, dovoljno specifičan, ali i dovoljno fleksibilan. Kodeks nije jednostavan priručnik pragmatičkih tehnika poslovnog ponašanja, nego je lista teorijsko-praktičnih uputstava za onoga koji nastoji da ispravno i uspešno posluje i da profesionalno postupa, uzimajući u obzir potrebu za širokim znanjem i obrazovanjem i moralnu izgrađenost i kreativnost. Svako neznanje, nestručnost, neprofesionalnost, nedostatak etičke dimenzije ostavlja dubok trag u radu organa i institucija.

Kodeks je društveno-moralni orijentir, pokazatelj kako treba usmeriti praksu, zadovoljavajući neke osnovne realne norme. Kodeksom se ne reguliše samo praksa već i široka skala vrednosti: kompetentno znanje, obrazovanje, uspešnost, sposobnost, razboritost, jasnost, promišljenost, iskustvo, veština, čestitost, istinoljubivost, pravednost, marljivost, poštenje, poverljivost, strpljivost, istrajnost, opreznost i druge. Odredbe kodeksa etike doprinose upoznavanju etičkog imperativa kao principa opštosti, koji postaje odrednica ispravnog profesionalnog delovanja i time pretpostavka izgradnje sveta na osnovu stepena razvijenosti, znanja i iskustva, prosuđivanja, razmatranja pojedinačnih slučajeva, prevladavanja teškoća i snalaženja u konfliktnim situacijama.

Nijedna država koja pretenduje da bude savremena, demokratska i pravna ne sme dozvoliti da se do obaveštajnih podataka dolazi na način koji je u suprotnosti sa pravnim i etičkim standardima savremenog društva. U tom smislu postoje brojne pravne norme unutrašnjeg prava i međunarodni dokumenti koji imaju za cilj da osiguraju saznavanje istine na human i društveno prihvatljiv način.

Obaveštajna operativa u celini je problematična sa tačke gledišta građanskih i ljudskih prava. Ona nije pozitivna tekovina demokratskog poretka, nego naprotiv, nužan kompromis demokratije koji proističe iz bezbednosnih problema. Upravo stoga, pored pomeranja ka neagresivnoj obaveštajnoj operativi kao evropskoj normi, ključno pitanje za ponovnu legitimaciju obaveštajnog rada u novom, posthladnoratovskom kontekstu, nije automatsko „preorijentisanje” na probleme terorizma i organizovanog kriminala, što je bio spontani refleks većine obaveštajnih struktura, nego izgradnja standarda kojima bi se ograničilo narušavanje privatnosti u skladu sa objektivno procenjenim bezbednosnim potrebama. U tom kontekstu treba sagledavati perspektivu društvene prihvatljivosti obaveštajne operative, uvek imajući u vidu ukupnu cenu koju društvo plaća za eventualne disproporcionalne odgovore na doživljaj pretnje organizovanog kriminala i drugih unutrašnjih pretnji bezbednosti. Stoga je ne samo nadzor nad radom obaveštajnih struktura ključni element demokratskog poretka i organizacije obaveštajnog rada, nego takođe, u još većoj meri, unutrašnja etika obaveštajnih agencija koje moraju biti same sebi korektiv i faktor ograničenja delovanja s obzirom na razvijene moralne uvide, koji se stvaraju etičkom edukacijom i razvijanjem moralne svesti kod onih koji raspolažu instrumentima masovnog ugrožavanja prava građana.

Integrisanjem obaveštajnih aktivnosti, definisanjem strukture, procesa i postupaka za racionalne oblike rada sa informacijama i sistematizacijom izvora, doprinelo bi se boljoj analizi rizika i definisanju prioriteta u obaveštajnom radu. Definisani prioriteti su preduslov za efikasno i delotvorno prikupljanje informacija i utiču na obaveštajni ciklus u celini. Uspostavljanje jedinstvenog i efektivnog policijsko-obaveštajnog sistema u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, omogućava policiji da preko svojih obaveštajnih izvora bude profesionalnija, efikasnija i efektivnija u stvaranju bezbednijeg okruženja za sve građane — od pitanja bezbednosti pa sve do organizovanog kriminala — kako bi se ispunili zadaci predviđeni pravnim propisima.

Obaveštajni rad je proces koji dovodi do analitičkih izveštaja i rezultata koji utiču na odlučivanje u planiranju i izvršenju policijskih operacija. Obaveštajni podaci su ključni uslov u svim oblastima ove delatnosti, od lakših prekršaja koji uključuju rad policije u zajednici i pitanja javne bezbednosti pa sve do pitanja organizovanog kriminala i terorizma.

Nedovoljno razvijena saradnja sa drugim državnim institucijama ograničava razmenu informacija, kao i slabo reagovanje tokom istražnih radnji, uzrokuje neobuhvatanje relevantnih informacija o načinu rada, uključenim stranama i druge podatke koji bi mogli biti korisni u obaveštajne svrhe. Kada nema stručnih analitičara za obavljanje ovog posla nastaju smetnje u pogledu analize podataka. Navedeno dovodi do nepoverenja javnosti, nedostatka bezbednosnih mehanizama za pružaoce informacija i nizak nivo poverenja među kolegama.

Policijska organizacija neće postati demokratska samo izmenama zakona, podzakonskih akata, planova i programa — iako je to preduslov. To će postati kada svojim radom i ponašanjem, odnosom prema građanima, načinom komuniciranja i korišćenjem zakonskih ovlašćenja podržava demokratsku formu i kada većina građana bude odobravala njen rad i sa poverenjem joj se bude obraćala. Osim toga potrebno je pronaći kompromis između neizbežne kontrolne uloge policije u sprovođenju zakona i potrebe za smanjenjem stepena represivnog delovanja, što je opšteprisutan trend u zemljama razvijene demokratije.

Saša Mitrović

Kabinet direktora policije Ministarstva unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije