Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

O IZMENI KUMANOVSKOG SPORAZUMA I ZAHTEVU ZA UKIDANJE KOPNENE ZONE BEZBEDNOSTI


Srbija već godinama traži reviziju Kumanovskog sporazuma, odnosno ukidanje kopnene i vazdušne zone bezbednosti između Srbije i administrativne linije sa Kosovom. Ti zahtevi stari su najmanje tri-četiri godine. Ali, tek nedavno, na NATO samitu održanom u junu u Beogradu, o ovom zahtevu Srbije razgovaralo se ozbiljno i detaljno između državno-vojnog rukovodstva Srbije i predstavnika NATO.

Još u novembru 2008. godine tadašnji Načelnik generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš  izjavio je „da izmenjena bezbednosna situacija na Kosovu zahteva da se preispita Kumanovski sporazum u postojećem obliku”. Ponoš je o reviziji Kumanovskog sporazuma, kojim je prestalo bombardovanje Srbije 1999, razgovarao 2008. u Napulju sa komandantom združenih snaga NATO Markom Ficdžeraldom. „Ja sam tražio i dobio na neki način podršku admirala Ficdžeralda da se na ekspertskom nivou pristupi reviziji Kumanovskog sporazuma odnosno da se preispita šta tu može da se promeni, jer je nepodesno sadašnjoj situaciji na terenu”, objasnio je Ponoš. On je tada naveo „da su brojni razlozi da do izmene dođe: Kosovo je u međuvremenu jednostrano proglasilo nezavisnost; Savet bezbednosti UN je podržao predlog o rekonfiguraciji UNMIK-a; a počelo je i formiranje kosovskih bezbednosnih snaga, čemu se inače Srbija protivi. Nadam se da bi za dve nedelje mogli da razgovaramo sa predstavnicima NATO o modalitetima i načinu izmene tog sporazuma. Neću da prejudiciram do čega će dovesti ekspertski razgovori, ali je važno da smo došli do zaključka da postojeće stanje i odredbe sporazuma nisu primenjive u praksi. Svako ograničenje u kopnenoj i vazdušnoj zoni bezbednosti koje se odnosi na institucije Srbije uključujući i Vojsku Srbije više nije opravdano. Devet godina posle rata neke stvari gube smisao. Kumanovskim sporazumom je bilo regulisano povlačenje vojske sa Kosova, ali i režim ponašanja u zonama bezbednosti uz administrativnu liniju”, zaključio je Ponoš.

Nekoliko dana kasnije predsednik Srbije Boris Tadić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ponoš izjavili su zajedno da je došlo vreme da se promeni Kumanovski sporazum. Tadić je tada izjavio „da kao šef države staje iza predloga da se revidira taj sporazum”. Prema tumačenju predsednika Tadića „Srbija se pokazala kao faktor stabilnosti u regionu, pa nema više potrebe da, na primer, postoji zona zabranjenog leta, koju predviđa Kumanovski sporazum”. Nije se dugo čekalo na odgovor NATO. Odmah posle božićnih i novogodišnjih praznika, u januaru 2009. godine generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je u Briselu „da je spreman da razmotri pitanje ukidanja vojne zone bezbednosti oko Kosova, ako to predlože vlasti Srbije”. Kada je reč o vazdušnoj zoni bezbednosti oko Kosova „ako Srbija bude htela da iznese predloge s tim u vezi ja sam spreman da to razmotrim“, konstatovao je Shefer. Kratko rečeno, NATO nije imao primedbe protiv ukidanje zone bezbednosti na Kosovu.

Reagovanje kosovske Vlade na taj predlog Srbije nije tada bilo pozitivno. Tadašnji portparol kosovske vlade Memli Krasnići naveo je „da na Kosovu postoji potreba za prisustvom NATO, jer Srbija i dalje predstavlja opasnost za region. Sigurno je da ceo region ima veliku potrebu za prisustvo NATO trupa, jer je Srbija pretnja za mir i stabilnost u regionu”.

Treba podsetiti da je pre 12 godina potpisan Kumanovski sporazum kojim je prekinuto NATO bombardovanje tadašnje Jugoslavije. Potpisivanje ovog Vojno-tehničkog sporazuma (VTS) praćeno je povlačenjem Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije sa Kosova. Odredbe Kumanovskog sporazuma ugrađene su u Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je izglasana juna 1999. na Ist riveru, a do danas je ostala međunarodni okvir za rešavanje pitanja Kosova. Sporazum su 3. juna 1999. odobrili parlament Srbije i tadašnja Savezna vlada, a potpis na taj dokument stavili su u ime NATO, komandant Kfora, britanski general Majk Džekson, a u ime SRJ, general Vojske Jugoslavije Marjanović i, u ime MUP Srbije, general policije Stevanović. Sporazumom je definisan rok za povlačenje „snaga SRJ”, odnosno „ljudstva i organizacija SRJ i Srbije koje mogu vojno da deluju”, a povlačenje pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije iz pokrajine završeno je 16. juna 1999. Definisana je Zona vazdušne bezbednosti, kao zona od 25 kilometara od administrativne linije Kosova i Metohije ka unutrašnjosti SRJ pri čemu se ta zona proteže i na vazdušni prostor iznad njenog kopnenog dela. Definisana je i Zona kopnene bezbednosti, kao pojas širok pet kilometara, ka unutrašnjosti Jugoslavije/Srbije. Srpske snage bezbednosti, po dogovoru sa KFOR  i NATO, su 2001. godine ušle u taj pojas, ali formalno zona nikad nije ukinuta. Kumanovskim sporazumom je određeno i da „bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta Kfora, neće ni pod kojim okolnostima ući na Kosovo, odnosno u Zonu vazdušne bezbednosti i Zonu kopnene bezbednosti”.

U proteklih 12 godina, nažalost, odredbe VTS i Rezolucije 1244 SB UN, kao i obaveze koje iz njih proističu, NATO/KFOR nije ispunio u nekim ključnim domenima: jedna od njih - kontrola nad civilnim vazdušnim saobraćajem nije vraćena organima SRJ, odnosno Srbije.

I umesto da od kraja 2008, u protekle skoro tri godine nadležni državni organi u saradnji sa NATO reše ovaj problem došlo je do najnovije krize na severu Kosova, koja je rešavanje ovog pitanja stavila u drugi plan na duži rok. Novi zahtev Srbije za ukidanje kopnene zone bezbednosti i promenu -  izmenu Kumanovskog sporazuma u ovim novim pogoršanim bezbedonosnim okolnostima ima vrlo malo šansi za uspeh. Sprovođenje politike po principu „lako ćemo“ donela je vrlo loše rezultate.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić prvi je u javnosti otvorio ovo pitanje. On je nekoliko dana posle NATO samita u junu u Beogradu izjavio: „Vlada Srbije nije razgovarala o modifikaciji VTS iz Kumanova 1999, ali je taj proces logičan i neophodan. Vlada još nije razmatrala to pitanje, ali je logično da se 12 godina posle rata razgovara o toj demilitarizovanoj zoni gde postoji zabrana letova i određene zabrane vojnim i policijskim snagama. VTS mora biti modifikovan zato što stvara niz nelogičnosti. Danas imamo situaciju da se od nas traži stroga kontrola administrativne linije sa Kosovom, to se čak pominje i u procesu evrointegracije Srbije, a sa druge strane imamo situaciju kao da se ništa nije promenilo od rata do danas. Hoćete da kontrolišemo administrativnu liniju, a ne date nam! Srbija je pokrenula inicijativu da se razmotri deo Kumanovskog sporazuma kojeg je vreme prevazišlo i za čim nema potrebe. Postoji potreba za saradnjom srpskih organa sa EULEKS I KFOR. Ona u nekim delovima ne može da se ostvari zbog prevaziđenih odredbi Kumanovskog sporazuma”, zaključio je on.

I ovog puta predsednik Tadić je podržao predlog ministra Dačića: „Došlo je vreme za promenu Kumanovskog sporazuma i kao šef države stojim iza tog predloga. Nema nijednog razloga da se u ovom trenutku, kada je Srbija pokazala da je faktor stabilnosti u regionu, ne promeni Kumanovski sporazum. Podsećam vas da su delovi tog sporazuma takvi da postoji još zona zabranjenog leta. Ne postoji objektivno nijedan bezbednosni razlog zašto bi tako nešto postojalo. Srbija nije faktor destabilizacije, nije ni na koga pucala, niti su njeni vojnici i oficiri, dok drugi jesu, pucali na građane srpske nacionalnosti, na srpske oficire i na srpske vojnike”.

Ova nova inicijativa Srbije iz juna posledica je razgovora koje su vodili predstavnici Vojske Srbije i Vojnog komiteta NATO o modifikaciji VTS (iz juna 1999).  O ovoj temi razgovarali su nedavno načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Miloje Miletić i predsedavajući Vojnog komiteta NATO admiral Đanpaolo di Paola. „Svakako da je to pitanje jako značajno za naše odnose sa NATO i da je jako značajno za relaksaciju ukupnih odnosa. Ali, ovo nije pitanje koje rešavaju samo Vojska Srbije i Vojni komitet NATO. Saglasni  smo da postoji obostrani interes da se o tome razgovora i da se na najbolji mogući način reše svi problemi koji postoje. Ipak je odluka na višim političkim strukturama u NATO da daju konačni odgovor”, zaključio je Miletić. I general Di Paola je podsetio „da je vojno tehnički sporazum bio jednom ranije modifikovan tokom proteklih godina kada su se bili stekli uslovi za to. Razgovori o tome su u toku za novu modifikaciju i videćemo u kom pravcu će ići njihov ishod ali sigurno je da kod obe strane postoji volja da se bavimo tim pitanjem”.

Srpski vojni zvanični u protekom periodu više puta su najavljivali da je došlo vreme za potpuno ukidanje oba organičenja. Kao glavni argument navodili su da Vojska Srbije i pripadnici Kfora na Kosovu nisu neprijatelji.

Izmenu Kumanovskog sporazuma i ukidanje kopnene zone bezbednosti proteklih nedelja zahtevao je - pre izbijanja krize na administrativnim prelazima na severu Kosova, i ministar odbrane Dragan Šutanovac. „Srbija je stekla kapacitet da relaksira Kumanovski sporazum, koji je ugrozio suverenitet Srbije. O reviziji i izmeni tog ugovora se razgovara”. Ključna informacija ministra odbrane glasi: „Tokom ove godine, najverovatnije na jesen, Srbija bi trebalo da potpiše treći aneks Kumanovskog sporazuma. Na taj način će, 12 godina posle prekida borbenih dejstava, biti izvršena još jedna „modifikacija implementacije” Kumanovskog sporazuma i konačno ukinute Kopnena i Vazdušna zona bezbednosti u dubini od pet kilometara unutar Srbije”.

Tako smo saznali ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegovo ministarstvo izvesno vreme vode razgovore na temu relaksacije Kumanovskog sporazuma, čime bi Srbiji bio vraćen pun suverenitet. „Pozitivni signali” očekivani su već ove jeseni. Podsećamo, isto se očekivalo i krajem 2008. i početkom 2009. godine.

Ali, od toga, nažalost, opet neće biti ništa. Zakasnili su, jer se tako važan sporazum ne dogovara više godina, već „se kuje dok je vruće”. Umesto da su izmene ključne dve-tri tačke sporazuma dogovora, jer je za to postojala dobra volja NATO u toku 2009, 2010. i do juna ove godine – odugovlačenje i nemaran odnos nadležnih - šansu su sveli na minimum.

Politički analitičar Dušan Janjić ističe „da je Beograd propustio dobru priliku da revidira Vojno-tehnički sporazum, koji je nerealizovan u dve tačke. To su: kopnene bezbednosne zone, koje je KFOR sada pretvorio u vojnu zonu i koridor zabrane leta između Beograda i Prištine na visinama za vojnu avijaciju. Ministar odbrane Šutanovac nije iskoristio raniju spremnost NATO da se ukinu kopnene zone bezbednosti, koje su sada, u ovoj bezbednosnoj krizi dobro došle KFOR-u da se pozove na Sporazum iz Kumanova”. On napominje da „Beograd posle jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti 2008. nikada nije na pravi način postavio pitanje statusa KFOR-a zato što ne zna posao”. Prema Janjićevim rečima „ zbog blokade procesa u SB UN, Rezolucija 1244 nije ukinuta, zbog čega ni KFOR nije promenio ime, iako je de facto na terenu to NATO”. Janjić ističe da će, ukoliko NATO i Vlada Kosova potpišu sporazum o saradnji, što je inače predviđeno i kosovskim Ustavom, a KFOR promeni ime i time prekine vezu s Rezolucijom 1244, Kosovo će i praktično postati deo NATO. Na kraju, Janjić opominje da je „igra pojedinih medija i dela vlasti u Beogradu s pričama o srpskoj žandarmeriji na Kosovu opasna i da znači uvod u direktan sukob s NATO”. On zaključuje „da je kriza na severu Kosova pokazala da zvanični Beograd nije shvatio nedavnu reformu KPS i da obaveštajno-bezbednosni sistem Srbije ne funkcioniše”.

Prema mišljenju Zorana Dragišića docenta na Fakultetu za bezbednost Univerziteta u Beogradu, „ne postoji nijedan razlog zbog koga bi tampon-zona trebalo da postoji. Naša zemlja danas je u programu Partnerstvo za mir, a članstvo u EU čvrsto je opredeljenje političkih elita. Zato bi bilo dobro da se redefinišu pojedine ponižavajuće odredbe Kumanovskog sporazuma. Tu je pre svega reč o ukidanju zabrane letenja nad ovim prostorom. To znači da i danas svaki prelet letelica preko ovog prostora, mora da odobri komandant KFOR”. Ovaj vojni analitičar smatra „da je Kumanovski sporazum dokument koji je pravljen kao dokument koji razdvaja dve zaraćene strane, a to Srbija i KFOR odnosno NATO više nisu. Bilo bi značajno da Srbija u potpunosti preuzme kontrolu administrativne linije. Verujem da će se kosovska Vlada protiviti menjanju Kumanovskog sporazuma, iako Priština u pregovorima ne može da učestvuje, jer je to dokument između Srbije, odnosno SRJ i NATO.

I drugi istaknuti vojni analitičar Aleksandar Radić ističe „da je potrebno revidirati Kumanovski sporazum i time ukinuti brojna ograničenja Vojsci Srbije u kopnenoj zoni bezbednosti. Vojska Srbije pokazala da je respektabilan partner međunarodnim snagama i u kontroli kopnene zone bezbednosti dobro se pokazala. Izmena Kumanovskog sporazuma bi, pored svega što su srpske vlasti pozitivno uradile po pitanju Kosova, bila još jedna diplomatska pobeda Srbije i politički dobitak”. Treba podsetiti da Srbija po Kumanovskom sporazumu ne može da uvodi teško naoružanje u Kopnenu zonu bezbednosti.

Nekadašnji komandant u kopnenoj zoni bezbednosti general Ninoslav Krstić ocenjuje „da je Kumanovski sporazum već trebalo revidirati, a najavljenim promenama može se očekivati i dalje smanjenje vazdušne zone bezbednosti. Podsećam da je po vojno-tehničkom sporazumu predviđeno da, po stvaranju uslova, komandant KFOR ima pravo da kontrolu letenja nad Kosovom vrati u nadležnost kontrole letenja tadašnje Jugoslavije, tj. Srbije. To nikada nije učinjeno i kontrola letenja nije vraćena Srbiji. Po mojim saznanjima kontrolu letenja, pre godinu dana vodila je neka privatna firma iz Islanda!”

Koristi od ukidanja Kopnene zone bezbednosti i zone letenja bile bi višestruke i za Kosovo i za Srbiju. Sada svi letovi iz Prištine idu ka Skoplju, pa na jug ka Jadranskom moru i nazad ka Evropi. To troškove letova povećava za sve građane Kosova 40 odsto i letovi traju mnogo duže. Cene avionskih karata mnogo su više, a ako se ukine zona letenja vazdušni koridor preko Srbije je mnogo kraći i jeftiniji. 

Kao posledica sve boljih odnosa Srbije sa susedima, pa i Kosovom, ali i dobre saradnje sa KFOR i NATO postojala je do sadašnjih izbijanja incidenata na administrativnim prelazima u julu ove godine jasna volja vrha NATO da se ukine kopnena zona bezbednosti i da se izmeni Kumanovski sporazum. Formirana je zajednička Komisija koja je trebalo da radi na pripremi tih promena. Dokumenti bi trebali da budu spremni za potpis početkom jeseni.

Korist od ukidanja Kopnene zone bezbednosti bi bila za sve strane: a) efikasnija kontrola granice; b) manji troškovi, jer bi se vojska Srbije povukla iz mnogih baza; c) jeftiniji avio-saobraćaj iz Prištine; d) veliki poligon Cepotina u okviru Kopnene zone bezbednosti koristio bi se za vojne vežbe i pripreme specijalnih jedinica policije i vojske i multinacionalnih snaga. I o ovom poslednjem segmentu je razgovarano sa vrhom NATO.

Izmena Sporazuma doprinela bi da građani u tom delu Kosova i Srbije žive ubuduće oslobođeni stalnog prisustva i pritiska vojske i policije.

Ali, nepravovremeno reagovanje na ukazanu priliku dovelo je Srbiju u situaciju da je sada nerealno očekivati da će se promene Kumanovskog sporazuma dogoditi u narednih pola godine, kako je bilo nagoveštavano. A bila bi to još jedna od mera podstreka Srbiji da nastavi putem EU i NATO integracija, do čega je ovoj vlasti izuzetno stalo. Sami su upropastili priliku.

Jovo Vukelić