Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

ANTIKORUPCIJSKA „O-RUK” POLITIKA



Nedavno je na jednom antikorupcijskom skupu u Srbiji pokrenuta inicijativa za donošenje „Zakona o organizovanju i integritetu profesije”, što bi trebalo da bude korak u pravcu usvajanja sistema borbe protiv korupcije zasnovanog na integritetu. Taj korak dolazi posle donošenja Zakona o Antikorupcijskoj agenciji, koji predviđa da će se do 2012. godine u svim ministarstvima i vladinim agencijama doneti „planovi integriteta”.

Dobro je da se u srpskoj javnosti govori o napuštanju dominantno represivnog modela borbe protiv korupcije i uvođenju „sistema integriteta”, zasnovanog na etici, ali je potrebno da se ta rasprava vodi stručno i dovoljno obavešteno, a ne stihijski i konfuzno.

Primera radi, sam predlog o Zakonu o integritetu profesije je besmislica. Profesionalna etika, po definiciji, nešto je sasvim razliito od zakona, i ne može se regulisati zakonom. Činjenica da se predlaže donošenje Zakona kojim bi se regulisala profesionalna etika govori o tome predlagači takve inicijative uopšte ne znaju šta je profesionalna etika kao disciplina. Etika ne podleže zakonskim sankcijama, a zakon koji ne sadrži sankcije nema nikakav značaj. Prema tome, ceo predlog je u sukobu sa osnovnom disciplinarnom logikom etike.

U Savetu Antikorupcijske agencije trenutno nema ni jednog stručnjaka za problem korupcije. U njen rad nije uključen ni Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, ni istraživači koji se fenomenom korupcije bave sa različitih aspekata kriminologije, ni bilo koji pravni fakultet u zemlji, ni Centar za liberalno-demokratske studije, ni Centar za bezbednosne studije, bilo ko od stručnjaka koji su međunarodno objavljivali i predavali o antikorupcijskoj politici. Više od dve godine nakon početka rada, Antikorupcijska agencija nije u stručnom, specijalističkom smislu, profunkcionisala ni na nivou elementarnih očekivanja, a kamoli u punom kapacitetu. U Antikorupcijskoj agenciji, koliko nam je poznato, nema ni jednog etičara ni kriminologa, iako se radi o dve suštinske profesije za borbu protiv korupcije. Ona zato podseća na bolnicu sa menadžerima i promoterima, ali bez lekara.

U Srbiji su objavljeni istraživački radovi i knjige o korupciji. Te radove je neko pisao, i ta istraživanja je neko radio; neki stručnjaci i akademski istraživači su profesionalno posvećeni toj temi već decenijama. Međutim, niko od autora tih analiza nije zaposlen niti angažovan u Antikorupcijskoj agenciji. Pa ko, onda, obučava Agenciju? I kako onda, i na osnovu čega, Agencija obučava druge?

Radi se, dakle, o aktivističkom pristupu koji, nužno, mora biti i podložan uticajima politike, jer je lišen utemeljenja u struci, a neko utemeljenje mora imati. Čak i u tom slučaju, međutim, nije jasno zašto je Antikorupcijski savet isključen iz rada Antikorupcijske agencije, jer, budimo iskreni, najveću zaslugu za pokretanje korupcijskih tema u široj javnosti ima upravo Verica Barać iz Antikorupcijskog saveta. Čime se, u stvari, bavi Antikorupcijska agencija, i u kojoj meri ona uopšte odgovara stručnim potrebama i potrebama javnosti da se postigne transparentnost u srpskom društvu?

Javna debata o formiranju Antikorupcijske agencije pokrenuta je još u vreme rada antikorupcijskog tima Đinđićeve Vlade Srbije, koji je tada bio smešten u Ministarstvu finansija, kojim je, u to vreme, žustro i konstruktivno, rukovodio Božidar Đelić. Tada je postojala redovna komunikacija u zajednici onih koji su se bavili antikorupcijskom politikom. Ta zajednica je, na početku demokratskih promena, u saradnji sa nekim zemljama članicama EU, bila inicijator izmena Krivičnog zakona Srbije, 2001. godine, kojima su, prvi put, u taj zakon uvedena dela korupcije, kroz celo jedno poglavlje. Danas, vlada ponovo raspravlja o uvođenju tih dela, jer ih je, u međuvremenu — izbrisala iz zakona.

U međuvremenu, evropske zemlje su razvile sisteme integriteta, etiku javne službe, nerepresivne oblike borbe protiv korupcije, a u većini evropskih ministarstava, pa i velikih privrednih sistema i preduzeća (da ne govorimo o antikorupcijskim telima) postoji rezervisano parking mesto za stalno zaposlenog etičkog savetnika — bar jednog.

U SAD, ne samo da se u javnoj upravi borba protiv korupcije rukovodi pre svega etikom, nego i sam zakon o građanskom postupku predviđa da bilo koje pravno lice, ako ima etičkog savetnika, u slučaju parnica plaća manje odštete u slučaju gubitka spora, ako se radi o sporovima kao što su pitanja mobinga, štete nanesene zaposlenima, i sličnim pitanjima. Sve se to čini zbog toga što postoji svest o rezultatima stručnog istraživanja korupcije i načina na koji se ona može optimalno kontrolisati.

Antikorupcijska agencija Srbije, čini se, ne razume da je etika ozbiljna disciplina koja podrazumeva godine krajnje fokusiranog obrazovanja i specifične talente, kao i svaka druga delatnost. Stiče se utisak da oni etiku shvataju kao neku vrstu hobija za praktičare opšte prakse iz drugih disciplina, što je poguban amaterizam u radu bilo kog antikorupcijskog tela.

Antikorupcijska agencija treba da bude izvršni organ kojim rukovodi struka, a ne neka vrsta koordinirajućeg tela koje luta u mraku, i gomila zaposlene, osnivajući razne programe, a u stvari nemajući jasan pravac delovanja, jasne istraživačke rezultate na kojima temelji te pravce, jasnu predstavu o najnovijim nalazima struke i jasnu disciplinarnu utemeljenost u kriminologiji i etici. Bez tih pretpostavki, Antikorupcijska agencija će biti još jedan mehanizam za trošenje budžetskih sredstava koji će prva sledeća vlada, posle nekih izbora, moći da skloni sa javne scene, i to sa prilično uverljivim razlozima.

Da bi Antikorupcijska agencija opstala, ona mora delovati ozbiljno, a to znači stručno prepoznatljivo. U suprotnom, postaće tema stručnih studija o regionu koje će je navoditi kao negativan primer. Zato je vreme da započne jasno stručno uozbiljavanje Antikorupcijske agencije.

Aleksandra Bulatović
Aleksandar Fatić