Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

RATNI ZLOČINI U UKRAJINI

O krizi u Ukrajini moguće je govoriti sa različitih političkih i strateških stanovišta. Jedna stvar koja bi, međutim, trebalo da bude sasvim jasna je da je u ovom građanskom ratu, kao i u svakom drugom ratu, granatiranje i uništavanje gradova i ubijanje civila, a pogotovo dece, u njima ― ratni zločin. U poslednjih nekoliko nedelja vesti iz Ukrajine su da ukrajinska vojska artiljerijom i bombardovanjem iz aviona uništava gradove Slavjansk, Lugansk i neke druge, da ubija civile, uključujući malu decu, i da uništava infrastrukturu neophodnu za život. 3. jula 2014. godine ukrajinska vojska je napala granični prelaz sa Rusijom Novošahtinsk, dok su putnici prolazili carinsku kontrolu.

Vesti iz Kijeva kojima se opravdava napad na sopstveno stanovništvo, između ostalog, sadrže informacije o tome da su pobunjenici u Novorusiji (novoproglašenoj nezavisnoj oblasti na jugoistoku Ukrajine) oborili ukrajinske bombardere i helikoptere, pri čemu je stradao veliki broj specijalnih ukrajinskih snaga u helikopterima.  Pitanje koje se logično postavlja je: šta su ukrajinski bombarderi tražili iznad ukrajinskih gradova punih civilnog stanovništva, i ko je poslao avione da pucaju na pobunjenike koji nemaju teško oružje ni avijaciju.

Dobar deo onoga što zvanični Kijev radi, uz sve simpatije koje možemo imati prema njegovoj ukupnoj poziciji, isto je ono što su radili Slobodan Milošević i Franjo Tuđman u bivšoj Jugoslaviji. Milošević je posle otcepljenja Hrvatske, koje se desilo proceduralno na isti način kao otcepljenje Novorusije, poslao tenkove u Vukovar, kao što je Porošenko poslao tenkove i avione na Lugansk i Slavjansk. Milošević je poslao kriminalce koji su sebe nazivali imenima grabljivih životinja, tigrova, lavova i vukova, da u maniru sličnijem hijenama ubijaju civile i oslobađaju ih zlata, bele tehnike i ostale imovine. Porošenko je poslao fašiste nazvane “Desni sektor” koji sebe nazivaju nekakvom “gardom” a nastupaju više u maniru bande, da ratuju protiv 7 miliona stanovnika istočne Ukrajine koje Kijev naziva “teroristima”. Tuđman je poslao vojsku da “očisti” Srbe iz Knina, na isti način na koji sada Rusi beže iz istočne Ukrajine u Rusiju pred napadima “svoje” vojske.

Pravde radi, valja istaći da tvrdnje zvaničnog Kijeva o tome da Rusija učestvuje u pobuni na istoku Ukrajine očigledno imaju osnova. Pobunjenici na istoku Ukrajine na fotografijama koje obilaze svet savršeno sinhronizovano trče sa oružjem u rukama koje drže kao da su sa njim rođeni, izvanredno upravljaju raketnim sistemima za protivvazdušnu odbranu, voze borbena vozila i taktički rukovode vojnim operacijama. Takve stvari ne rade pobunjeni pekari, mesari, arhitekte i doktori, nego profesionalni vojnici za koje se razumno može verovati da su došli iz Rusije. Prema tome, Rusija svakako nije nepovezana sa ustankom u Novorusiji. Da li to, onda, opravdava slanje aviona na istočnoukrajinske gradove, ubijanje civila, i sve više ubijanje dece? Da li to opravdava nazivanje 7 miliona građana Ukrajine “teroristima” od strane vlasti koja tvrdi da je njihova izabrana demokratska vlast?

U bivšoj Jugoslaviji oficirima JNA je posle rata suđeno u Hagu zato što su granatirali gradove. I danas se vodi proces za napade na Sarajevo, iz koga je takođe bio organizovan aktivan otpor i u kome je postojala organizovana Armija BiH. Razlog je jednostavan: kako pravno, tako je i moralno neprihvatljivo da jedna naoružana sila bombarduje grad, ruši zgrade, ubija civile, prekida snabdevanje vodom i strujom, jer ti akti predstavljaju teror nad civilnim stanovništvom.

Moralna neprihvatljivost ovakvog postupanja je utoliko veća ako su počinioci zvanična vojska države čiji su to gradovi, jer je onda reč o slučaju u skladu sa klasičnom definicijom terorizma kao “državnog terora”, koju je izrekao filozof Edmund Burke, a od koje je počela cela moderna priča o “terorizmu”.

Burke je, naime, terorom nazivao pre svega teror države prema svojim građanima, a tek kasnije su države, koristeći svoj uticaj, ovaj termin promenile tako da se odnosi na delatnosti neformalnih terorističkih grupa protiv države.

Ono što Ukrajina danas radi predstavlja klasični teror nad svojim građanima u Burke-ovom smislu. Bez obzira na to kako se rat završi, kao i da li će se utvrditi neka odgovornost Rusije i zapadnih zemalja za izbijanje i tok rata, bilo bi za očekivati da vlasti u Kijevu budu pozvane da pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu daju odgovor za teror nad građanima istočnoukrajinskih gradova i za ubistva njihove dece tokom 2014. godine.

Aleksandar Fatić