Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

ETIKA I OBAVEŠTAJNI RAD: KREIRANJE TRENDA

 
Poželjno ili idealno svojstvo koje ljudi pridaju pojavama, procenjujući njihovo subjektivno značenje i objektivni značaj za sebe i svoje okruženje ili drugu referentnu društvenu grupu, predstavlja srž onog što određujemo kao vrednosti. Poslednjih godina primetan je rast interesovanja najšire javnosti za etička pitanja u kontekstu profesionalnog postupanja. Istovremeno, ovaj interes je narastao u okviru samih profesija. Jedna od refleksija ovog interesovanja je proliferacija etičkih kodeksa brojnih profesija. Kako se normiranjem utvrđuje poželjno ponašanje i uređuju međusobni odnosi na putu ostvarivanja poželjnih ciljeva, svrha normiranja je upotrebljivost ustaljenih etičkih standarda koja omogućava uticaj na izbor poželjnih ciljeva, usmeravanje i osmišljavanje delanja i ponašanja. Ujedno, postojanje etičkog kodeksa stvara pretpostavke za nadzor nad primenom utvrđenih normi.

Istovremeno sa prethodno opisanim procesom koji se vremenski može odrediti kao fenomen poslednje četvrtine XX veka, došlo je do umnožavanja obaveštajnih aktivnosti kao dela borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i terorizma, što je opet, iniciralo interes za etički aspekt tog rada. To je uslovilo fokusiranje pažnje na etička pitanja u obaveštajnom radu i pojavu nove naučne oblasti u okviru koje se istražuju brojni etički problemi sa kojima se obaveštajna zajednica suočava, ali i formira teorija koja bi bila ekvivalent teoriji pravednog rata. 

U akademskoj zajednici interes za etička pitanja u obaveštajnom radu u najširem smislu te reči može se verifikovati kroz praćenje sadržaja specijalizovanih akademskih publikacija na osnovu tema o kojima se debatuje na akademskim skupovima, te nastanak specijalizovanih foruma koji omogućavaju posebno fokusiranju debatu o ovim pitanjima u međunarodnim okvirima kao što je kreiranje Međunarodnog udruženja za etiku u obaveštajnom radu (skraćeno na engleskom: IIEA). Uvećava se broj akademskih kurseva koji se bave etikom u obaveštajnom radu i to kako u onim institucijama koja su specijalizovana za proučavanje pitanja u vezi sa bezbednosnim sektorom, tako i u okviru šireg pristupa tipičnog za razne humanističke nauke. Direktna posledica ove dinamike je i sve češći multidisciplinarni pristup u istraživanju relevantnih tema, koji okuplja stručnjake različitog akademskog profila.

Politički procesi u globalnom kontekstu i prate i iniciraju društvene tokove. Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 2005. godine usvojila preporuke shodno kojima bi trebalo pristupiti izradi Nacrta evropskog etičkog kodeksa u obaveštajnom radu koji bi bio obavezujući za sve članice ove organizacije. Dve godine kasnije, u okviru istog foruma usvojena je rezolucija koja predstavlja okvir za promociju etičkog postupanja u okviru Ujedinjenih nacija. Rezolucijom je obuhvaćeno etičko postupanje svih bezbednosnih i vojnih agencija, a koje bi trebalo da bude zasnovano na poštovanju ljudskih prava, humanitarnog prava i demokratske političke kontrole.

Debata o tome da li bi trebalo da budu dostupni javnosti dokumenti kojima se uređuje etičko postupanje profesionalaca u domenu obaveštajnog rada i danas se vodi bez indicija o nekom preovlađujućem stavu u stručnim okvirima. Ovi dokumenti su najčešće nedostupni javnosti, a izuzetke u ovom pogledu predstavljaju etički kodeks američke Centralne obaveštajne službe, odnosno dokumenti relevantnih službi u Južnoj Africi, Bugarskoj i Ukrajini.

U savremenom društvu se veruje da su javni službenici povezani sa autoritetom države i kao takvi bi trebalo da svojim autoritetom podrže vladavinu zakona i sprovode politiku vlade. Shodno tome, javni službenici moraju da imaju visoke standarde jer je njima poveren zadatak da rade za zajednički interes. Donošenje etičkog kodeksa je svojevrsno davanje obećanja, a pridržavanje onog što je kodeksom utvrđeno, zapravo je držanje tog obećanja. A da bi držanje tog obećanja bilo moguće potrebno je da se ispune tri uslova: visok stepen lične odgovornosti, visok stepen nadzora ponašanja i prisustvo činioca koji se u filozofskoj teoriji zove fenomen dobrog Samarićanina (saosećajna osoba koja nesebično pomaže drugima).

Aleksandra Bulatović