Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

ŠTA JE SVRHA ZAKONA O SAOBRAĆAJU: INDIREKTNO OPOREZIVANJE GRAĐANA ILI POVEĆANJE BEZBEDNOSTI NA ULICAMA I PUTEVIMA

Novi zakon o bezbednosti saobraćaja nije povećao bezbednost na srpskim drumovima, iako sadrži neke odredbe koje su korisne i koje treba primenjivati. Reč je pre svega o uvođenju video nadzora i kažnjavanju vozača koji čine prekršaje dokumentovane video snimcima. Istovremeno, reč je i o najavljenoj mogućnosti da sami građani rešavaju svoje probleme u saobraćaju tako što će moći da fotografišu vozila koja čine prekršaje (recimo ona koja su nepropisno parkirana i ometaju saobraćaj) i da te fotografije pošalju policiji, nakon čega bi nesavesni vozači trebalo da dobiju kaznu poštom zajedno sa fotografijom.

Ove mere su dovoljne da se, bez iživljavanja pojedinačnih službenika (o kojim se sve češće raspravlja na neformalnim forumima) i bez preterane represije, istovremeno ostvare i budžetski prilivi (a teško je odupreti se utisku da je upravo to bio glavni motiv donošenja novog zakona) i da se uvede red u saobraćaju, pre svega u velikim gradovima.

Neophodno je, međutim, što pre suspendovati primenu odredbi zakona koji daju pravo policijskim službenicima na ulici da bez vidljivog razloga pretresaju vozila i legitimišu putnike. To ne čini ni jedna evropska policija i takvo ponašanje je ispod svakog civilizacijskog nivoa i standarda postupanja ozbiljne policijske profesije. I samo „rutinsko” zaustavljanje vozača radi provere dokumenata je u većini razvijenih zemalja potpuno nepoznata praksa, pa se zaustavljanje bez razloga (bez vidljivog prekršaja) u nekim razvijenim zemljama smatra maltretiranjem građana i za to uniformisani policijski službenik snosi direktnu disciplinsku odgovornost. Posebno je potrebno hitno suspendovati delove zakona koji daju pravo policiji da iskače iz žbunja i prepada pešake koji prelaze ulicu van pešačkog prelaza.

Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja je neprimeren materijalnim mogućnostima građana Srbije koji nemaju infrastrukturne uslove da izlaze na kraj sa kvarovima za koje su predviđene tako visoke kazne koje će samo doprineti osećaju viktimizacije pojedinca i u odnosu prema institucijama i u odnosu prema predstavnicima institucija. Nezaboravimo da bez poverenja građana u institucije nema održive demokratske vlasti. Takođe, politička i bezbednosna situacija u zemlji su veoma osetljive, a uniformisana policija nije osposobljena da sa odgovarajućim prosuđivanjem primenjuje novi zakon, zbog velikog broja mladih, neiskusnih i nedovoljno obučenih službenika. To se vidi, na primer, iz postupanja policajaca u uniformi koji se bave zaustavljanjem žena koje prelaze kolovoz i njihovim kažnjavanjem, dok se gotovo nigde ne mogu videti na putu kako u vožnji patroliraju i sankcionišu opasna preticanja. Takođe, građanima nije data mogućnost da dojavom o takvom vozaču, pozivanjem za to posebno određenog broja, pomognu da saobraćajna policija efikasno reaguje, čime bi se ujedno izgrađivala adekvatna komunikacija na relaciji zajednica–policija. Stoga se primena svih onih odredbi zakona koje zavise od uniformisanih policajaca na terenu svodi na obično indirektno oporezivanje građana, koji od januara 2010. godine plaćaju 10 odsto skuplju struju, šest odsto skuplje loše daljinsko grejanje i sve posledice ovih povećanja na rast svih ostalih cena, uz već više puta poskupljivano gorivo.

Diskreciona ovlašćenja policije treba da ostanu samo u domenu sankcionisanja vožnje pod uticajem alkohola, ozbiljnih prekršaja poput prolaženja kroz crveno svetlo na semaforu i opasne vožnje na putu, kojoj treba posvetiti posebnu pažnju kroz planiranje novog patrolnog režima. Takav režim, koji zahteva da policija radi u kretanju, iz vozila, a ne stojeći iza žbunova, traži dodatne troškove i resurse, koji se mogu finansirati tako što će se „povući” iz redukcije diskrecionih intervencija na pešačkim prelazima i ravnim deonicama gradskih ulica, gde se faktički u zasedama hvataju vozači i pešaci koji realno ne predstavljaju nikakvu opasnost za saobraćaj. Godina 2010. je veoma teška. U njoj se očekuje dodatni rast socijalnog pritiska. Najgora stvar koju jedna vlast može da učini u takvom stanju je da provocira narod preko saobraćajne policije na gradskim ulicama i povećava svakodnevnu represiju. Mudre vlasti borbu protiv prekršaja ostavljaju građanima. Treba otvoriti posebnu liniju za prijave prekršaja od strane građana putem fotografija i videće se, vrlo brzo, da će biti mnogo manje posla za policiju, a da će se efikasno sankcionisati veći broj prekršaja, i to stvarnih i bitnih prekršaja, nego što je to sada slučaj. Na opisani način će se povećati ugled uniformisane policije kod građana i ona će biti više prihvaćena kao servis građana koji odgovara na njihove prijave i pritužbe, nego kao refleksija državne represije na ulicama. Srpska kriminalistička policija je već postigla značajan rast podrške kod naroda i treba isto to učiniti za uniformisanu policiju, a aktuelni način primene zakona o saobraćaju čini upravo suprotno od potrebnog i za policiju i za građane.