Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

Vratiti red i monašku etiku

Politika, 10. mart 2010.

Kako da SPC rešava svoje afere – Aleksandar Fatić

Nastojanje da se saborni duh pravoslavne crkve transformiše
u više hijerarhijsku organizaciju ugrožava ustaljene vrednosti

Posmatrajući tekuće afere koje potresaju SPC mogao bi se steći površan utisak da je reč o ličnim sukobima i netrpeljivostima između pojedinih arhijereja, dok se, u stvari, radi o etičkim pitanjima u organizaciji i orijentaciji SPC.

1. Pre svega, jasna je tendencija da se Sinod postavi u hijerarhijski nadređen odnos prema ostalim episkopima koji sačinjavaju Sabor donošenjem odluka koje nisu eksplicitno predviđene na Saboru. To je promena kojoj se patrijarh Pavle očigledno protivio, imajući u vidu da svaku odluku Sinoda mora da potpiše patrijarh, koji Sinodu i predsedava. Hijerarhijski superiorna pozicija Sinoda bila bi suprotna duhu pravoslavne crkve, jer je upravo njena sabornost, uz ravnopravnost svih episkopa, osobenost pravoslavne crkve u odnosu na svetovni institucionalni poredak.

Nastojanje da se saborni duh pravoslavne crkve u SPC transformiše u više hijerarhijsku organizaciju nužno ugrožava ustaljene vrednosti, te stoga ne treba da čudi ako dovede do neslaganja među episkopima. I najnovija odluka Sinoda da se ustoličenje novog patrijarha odloži za više meseci, za neki naredni Sabor, sasvim je neuobičajena i govori o ozbiljnim unutrašnjim problemima među jerarhijom.

2. Drugi problem leži u činjenici da preokupiranost jerarhije sobom i sopstvenim odnosima pokazuje nedovoljno uvažavanje fundamentalne dogmatske i životne činjenice da crkvu sačinjavaju ravnopravno jerarhija i narod, ili ,,episkop i narod”, te da, shodno tome, ni Sinod, ni Sabor, sami po sebi, nisu ,,crkva”. Stoga stav crkve nije isto što i ,,stav Sinoda”, pa ni ,,stav Sabora”, već samo stav Sabora u saglasnosti sa stavom verujućeg naroda.

3. Konačno, autoritet jerarhije proističe pre svega iz doživljaja svetosti te jerarhije od strane naroda, a ne iz mantija i spoljašnjih obeležja. Doživljaj svetosti u vezi je sa svešću naroda o tome da jerarhija poseduje hrišćanske vrline, i to je istovremeno razlog za ogroman autoritet koji je imao patrijarh Pavle. Ukoliko predstavnici jerarhije počnu da javno postupaju u nesaglasnosti sa osnovnim hrišćanskim vrlinama i zapovestima, pa čak da u javnom prostoru iznose osude, uvrede i klevete, njihov autoritet se kruni proporcionalno količini i drastičnosti takvih postupaka. Takav jezik i nastup predstavnika crkvene jerarhije narod ne očekuje i ne prima sa poverenjem.

Zbog svega navedenog, svedoci smo radikalno zaoštrene krize autoriteta crkvene vlasti u narodu.

Lek za nastalo stanje odavno je poznat i sastoji se u povratku crkvene vlasti na početak i osnovu, koja leži u monaškom zavetu i monaškim pravilima života. Jer ne treba zaboraviti da crkva leži na leđima monaštva, i da su svi arhijereji – monasi, iako se to ne bi reklo na osnovu mnogih spoljnih obeležja. Živa uspomena na patrijarha Pavla najbolji je primer gromoglasne tišine svetog života iz koga, u Crkvi, ističu rešenja svih ,,organizacionih” i ,,strateških” pitanja.

Monaška etika zabranjuje da se ta pitanja rešavaju bukom i lomovima i u najužem okruženju, a kamoli javnim obračunima i medijskim kampanjama. Veliko nasleđe tihog nošenja bremena tenzija i problema u organizmu crkve koje nam je ostalo iza patrijarha Pavla ne treba tako brzo i radikalno napuštati da se kriza poretka u crkvi čiji smo svedoci ne bi produbila.

Centar za bezbednosne studije, Beograd

Aleksandar Fatić

Preuzeto sa: http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Vratiti-red-i-monashku-etiku.sr.html