Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

PITANJE KIM TREBA ZAMRZNUTI

Dnevnik online, 16. mart 2010.

Činjenica je da Srbija može ući u EU samo bez Kosova jer je nezavisnost Kosova priznao najveći deo Unije i, što je još važnije, SAD. Te zemlje svoju odluku neće menjati, i stoga je taj uslov za ulazak u EU, iako nije eksplicitno postavljen, od početka prisutan. On je pogotovo jasno izražen s najnovijim predlozima predstavnika velikih evropskih zemalja Beogradu u vezi s mogućim načinima uspostavljanja mirne koegzistencije Srbije i Kosova kao nezavisne države — kaže u razgovoru za „Dnevnik” profesor dr Aleksandar Fatić, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Po njegovim rečima, sasvim moguć, „i verovatan”, scenario je da Srbija uopšte ne bude primljena u EU, jer u Briselu postoji stav da će Hrvatska verovatno «ući» 2014, ali da Srbija, Albanija, Makedonija i BiH mogu ući u EU u isto vreme kada i Maroko ili Tunis.
– Kada one koji zagovaraju taj stav, neformalno pitate kada je to, iskren odgovor je: verovatno nikada. To je možda stvarnost evropske integracije Srbije. Međutim, kada bi sada Srbija, protivno svim očekivanjima — jer to zaista niko u EU ne može od Srbije očekivati — priznala nezavisno Kosovo, možda bi bila nagrađena prijemom u Uniju protivno ovom generalnom stavu. Ukoliko to ne učini, ostaće van EU. Tek, treba biti spreman na ovakav razvoj događaja i konstruktivno sarađivati s EU, unapređivati unutrašnje društveno uređenje, nezavisno od samog članstva. Članstvo nije smisao procesa, nego su to rezultati u poboljšanju javne uprave, ljudskih prava i ostalih kvaliteta demokratskog poretka. Kada to postignete, manje je bitno da li su vas primili u EU ili nisu – navodi Fatić.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je nedavno izjavio da bi u slučaju da se Srbija nađe pred izborom EU ili Kosovo, ona izabrala svoju južnu pokrajinu?
– Srbija ne može priznati Kosovo jer joj to zabranjuje njen ustav. Niko nema pravo da prizna odvajanje dela teritorije, i stoga nema političke stranke na vlasti koja bi mogla otvoreno i eksplicitno priznati Kosovo. Osim toga, onaj ko bi priznao Kosovo, nosio bi stigmu kroz celu istoriju, pa stoga nije realno očekivati da srpski političari tako nešto urade. Stoga je odgovor koji je dao ministar Jeremić jedini mogući odgovor na tako eksplicitno pitanje.

Kako sarađivati s Prištinom a da to ne bude priznavanje, jer postoji čitav niz socijalnih i ekonomskih pitanja koja pod hitno treba rešavati zarad srpskog naroda na Kosovu?
– Teško! Prosto zato što, znajući da Beograd ne može priznati Kosovo, EU potencira „dobrosusedsku saradnju” kao model implicitnog priznavanja Prištine. Kada je taj pojam lansiran u javnu orbitu, svaka realna saradnja je postala politički još težom jer se može interpretirati kao priznavanje. Pritisak da Srbija prizna Kosovo je toliki da zaista otežava i rešavanje svakodnevnih, životnih problema i uspostavljanje nekog normalnog regionalnog dijaloga s kosovskim Albancima, koji je praktično potreban zbog tih životnih potreba. Iskreno, mislim da Vlada nema mnogo prostora za uspostavljanje takve saradnje i da, u suštini, čini sve što može.

Poslednjih dana čuli su se razni modeli rešavanja pitanja saradnje Beograda i Prištine: Istočna i Zapadna Nemačka, Severna Irska i Republika Irska… Da li je išta od toga primenjivo kod nas?
– Predlog britanskog ambasadora Stivena Vodsvorta da se odnos Srbije i Kosova ugleda na odnos bivše Istočne i Zapadne Nemačke je teorijski zanimljiv ali praktično potpuno neupotrebljiv. Istočna i Zapadna Nemačka bile su odvojene zidom s puškomitraljezima na njemu, stražarnicama i bile su u stanju hroničnog ratnog sukoba. Balkan je video dovoljno takvih sukoba, pa stoga mislim da je ovaj predlog poslednje što bi trebalo bilo Srbiji, bilo Kosovu. Ovakvi predlozi dolaze zbog stava u EU da je 2010. godina — godina rešavanja statusa Kosova. Oni nisu funkcionalni jer bi samo pogoršali stanje u regionu. Jedini način da se ovaj problem rešava je da se ne rešava sada, da se zamrzne, kao svojevremeno podela Kipra između Grka i Turaka, i da se čeka neko bolje vreme da se o tome razgovara. Svako rešavanje na silu samo može pogoršati stvari. Umesto da stavljate šavove na slabo tkivo na kojem je rana, čime ćete je samo povećati, treba prvo primeniti zavoje i meleme, dok se tkivo ne učvrsti, a onda, kasnije, gledati da li ga ušivati i kako. Nisu nož i igla rešenje za svaki problem u svakoj fazi njegovog razvoja.

Predstavnici Srbije odbijaju da učestvuju na sastancima visokog ranga kada se na njih pozivaju predstavnici Kosova kao nezavisne države?
– To pitanje se može lako rešiti uz malo volje. Promeni se ime kosovskih delegacija, pa se ili uvede 1244, ili se kaže Euleks-Kosovo, ili Unmik-Kosovo, ili tako nešto. Tako je bilo i s makedonskim delegacijama kada se Grčka protivila imenu Makedonija, pa je korišćeno ime FYROM. To je tehničko pitanje. Srbija ne može sedeti za istim diplomatskim stolom s predstavnicima neke „nezavisne države Kosovo” jer to, po diplomatskom protokolu, sugeriše priznanje. Nema potrebe da se ona stalno forsira da to čini. Ponavljam, treba zamrznuti pitanje Kosova i raspravljati o drugim pitanjima. Nije vreme da se gura prst u otvorenu ranu Srbije.

 Preuzeto sa: http://www.dnevnik.rs/node/19446