Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

PODRŠKA AMERIČKIH ANALITIČARA STAVOVIMA KOJE JE IZNEO PREDSTAVNIK CENTRA ZA BEZBEDNOSNE STUDIJE


Ideja o transformisanju debate o statusu Kosova u debatu o teritorijalnim pitanjima koju je izneo profesor Aleksadar Fatić, predstavnik Centra za bezbednosne studije u emisiji Radija Slobodna Evropa, 10. aprila 2010.

Transkript razgovora u emisiji dostupan na:
http://www.slobodnaevropa.org/content/most_dijalog_pristine_i_beograda_ni_na_vidiku/2008197.html



FORIN AFERS: RAZDVOJITI PITANJE GRANICA I NEZAVISNOSTI KOSOVA

Politika, 29. april 2010.

Dve godine nakon proglašenja nezavisnosti Kosovo nije ostvarilo napredak kakvom su se nadali oni koji su ga u tome podržali, a da bi se ostvario pomak potrebno je obnoviti pregovore Prištine i Beograda i odvojiti pitanja nezavisnosti od pitanja granica, smatra američki stručnjak za spoljnu politiku Nikolas Gvozdev.

U autorskom tekstu za publikaciju „Forin afers” Gvozdev je naveo da proces pred Međunarodnim sudom pravde, koji treba da oceni legalnost jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, može poslužiti kao povod za obnavljanje pregovora koji bi mogli da pomere stvari s mrtve tačke.

Autor ističe da u zalaganju za razgovore SAD i Evropa moraju da prihvate dve realnosti. Prvo, da vlada u Prištini neće povući deklaraciju o nezavisnosti niti će zemlje koje su Kosovo priznale povući ta priznanja. Drugo, nijedna vlada u Beogradu neće priznati postojeće granice Kosova kao legitimne, a posle napada na srpsko stanovništvo i crkve 2004, ni poverovati da Srbi i njihove svetinje mogu biti bezbedni na nezavisnom Kosovu.

Kakav god bio ishod, Beograd bi imao koristi od rešenja statusa Kosova, jer pitanje Kosova komplikuje odnose Srbije sa susedima i njen položaj ključne države na zapadnom Balkanu, a loše utiče i na unutrašnju politiku Srbije, prenosi Beta .

Osim toga, autor smatra da strategija SAD kojom se pitanje Kosova odvaja od svih ostalih pitanja u odnosima sa Srbijom nije održiva i da Obamina administracija ne može produbljivati saradnju sa Srbijom kako bi se stabilizovao Balkan, tvrdeći da se „slažu da se ne slažu oko Kosova”.

Kako bi se krenulo napred, Vašington mora da odvoji pitanje nezavisnosti od pitanja granica. Drugim rečima, rasprava o tome da li treba da postoji nezavisna, većinski albanska država Kosovo mora da se vodi odvojeno od rasprave o teritorijalnim pitanjima, navodi Gvozdev.

Autor dodaje da bi Beograd i Priština možda mogli postići dogovor ako se pitanje granica odvoji od teoretskog pitanja nezavisnosti, a takvi razgovori bi trebalo da se vode bez preduslova. To znači da od Srbije ne bi trebalo tražiti da menja ustav i da prepusti Kosovo, niti bi od vlasti u Prištini trebalo tražiti da povuče ranije usvojene deklaracije.

Teritorijalno prilagođavanje svakako bi trebalo staviti na sto. Gruba skica rešenja je već jasna – područja sa srpskom većinom severno od Ibra treba da ostanu deo Srbije, uz neku vrstu aranžmana za srpsko kulturno nasleđe i enklave u južnom delu.

Mogući model ili smernica za to je sporazum kakav su Italija i Vatikan postigli 1929, smatra autor i dodaje da je Lateranskim sporazumom Vatikan uspostavljen kao nezavisna država sa eksteritorijalnim pravom na sveta mesta u i oko Rima i u drugim delovima Italija.

Dogovor Beograda i Prištine razrešio bi položaj Kosova u međunarodnoj zajednici, a u isto vreme i kritično pitanje koje usporava evropsku integraciju Srbije – sposobnost Beograda da dokaže da kontroliše čitavu teritoriju pod svojom jurisdikcijom.

Dogovor bi takođe uklonio postojeće barijere za članstvo Kosova u UN, dodaje se.

Prilagođavanje granica ne bi nužno izazvalo novu nestabilnost jer bi svaki dogovor postignut uz poštovanje principa helsinških sporazuma značio da je dobrovoljan i postignut kroz pregovore, a ne nasilna promena koju jedna strana nameće drugoj, navodi Gvozdev.

Nedavne izjave visokih zvaničnika u Beogradu nagoveštavaju da Srbija želi da reši preostale izvore nestabilnosti na zapadnom Balkanu. Sa druge strane, Priština ne može da konsoliduje svoju poziciju i da uspostavi istinsku vlast dok traje status kvo.

Obnavljanje ozbiljnih pregovora između dve strane pri čemu bi i jedna i druga bile spremne na ustupke moglo bi konačno pokrenuti Kosovo ka postojanom i trajnom miru, ocenjuje Gvozdev.

Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Forin-afers-Razdvojiti-pitanje-granica-i-nezavisnosti-Kosova.lt.html