Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

FORMULA (NE)PRIZNAVANJA

Akter Online, 10. maj 2010.

Miroslav Lajčak, slovački ministar  spoljnih poslova, nema nikakav poseban plan za Kosmet. Ima samo ideje. Ipak, nekome u Briselu više je odgovaralo postojanje plana od ideja. Izgleda da je to lakši način da Srbija „shvati“ da bi joj bilo bolje da prihvati bilo kakve pregovore o Kosmetu, makar oni bili i tehnički. Pa i da se ne buni protiv prisustva predstavnika Prištine na predstojećem evropskom samitu o regionu u Sarajevu. Jer, i tehnički pregovori mogu dovesti do priznanja nezavisnosti, baš kao što to može biti posledica neopreznog prihvatanja „Gimnih formule“. Šta će sve u toj novoj rundi obračuna za status Kosmeta biti uslov, tek ćemo videti. Jedna od tih stavki je, čini se, ipak na stolu bez obzira na upozorenja Franka Fratinija, italijanskog šefa diplomatije – odnosi sa EU.

Da plana nema, potvrdio je za „Akter“ i Martin Bjelik, treći sekretar ambasade Slovačke u Srbiji: „Nema nikakvog plana. Slovačka i dalje ne priznaje unilaterlano proglašenu nezavisnost Kosova, jer je u suprotnosti sa međunarodnim pravom.“

FORSIRANJE PREGOVORA

Ali, da se sa zapada nešto opet valja, i  da se neko okoristio imenom slovačkog prvog diplomate, jasno je.

„Nesumnjivo je reč o forsiranju pregovora pre no što Međunarodni sud pravde da svoje mišljenje o legalnosti nezavisnosti Kosmeta“, kaže za „Akter“ Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador u Francuskoj. Aleksandar Fatić, direktor Instituta za studije bezbednosti, podseća za „Akter“, na tok najave pregovora: „Prvi ih je najavio Veton Suroi, nekadašnji član pregovaračkog tima kosovskih Albanaca, a potom potvrdio i Skender Hiseni, ministar spoljnih poslova Prištine.“ Ali da li će put do pregovora voditi preko Evropske unije, kao što se u ovom ternutku čini?

Naime, početkom juna, pod predsedavanjem Španije, u Sarajevu bi trebalo da se održi veliki samit o zapadnom Balkanu, na koji je pozvana i Priština. Srbija, međutim, ne može prihvatiti da sedi za istim stolom sa predstavnicima samoproglašene druge albanske države na Poluostrvu. Kako se neuspeh Brda kod Kranja nije smeo ponoviti, to je evropska diplomatija pregla da nađe solomonsko rešenje. I u Srbiju uputila Franka Fratinija da vidi šta bi zadovoljilo obe strane i omogućilo sastanak.

„Gimnih formula“ predstavljanja po kojoj bi učesnici predstavljeni svojim imenima, bila je, čini se, čarobno zrno koje je izgradilo put do Sarajeva. Kolika je njena snaga?


PUT KA NOVIM PREGOVORIMA

Koncertiranom inicijativom istanbulskog samita koji je ’odradio’ Boris Tadić, i dvojnim pregovorima sa Fratinijem, koje je obavio Jeremić, Priština je faktički naterana da pristane da se ne pojavi pod imenom Kosova, do čega je njoj više stalo nego do bilo čega drugog. Da je insistirala na imenu Kosova, Priština bi, posle ovog ’duplog pasa’ Tadića i Jeremića, ispala ’loš momak u bloku’. A to je uloga koja je do sada u međunarodnoj javnosti bila uglavnom rezervisana za Srbiju. Ne treba sada zlurado tražiti neku drugu ’asimetriju’. Još ako se u delegaciji Prištine pojave i predstavnici Unmika, kao što je najavljeno, eto asimetrije. Treba da idemo u Sarajevo. Najgora opcija bi bila da ostanemo ovde, a da se u Sarajevu raspravlja o nama. Posle toga bi sasvim sigurno bila izmenjena Rezolucija 1244“. A to je ono što vodi direktno u nove pregovore, i to ne na način koji je Srbija želela sve vreme"– smatra Fatić.

ASIMETRIČNO PREDSTAVLJANJE

„Na takvim zasedanjima raspravlja se o ozbiljnim temama i ona je neka vrsta prethodnice rešavanju ozbiljnih problema i usaglašavanju zajedničkih odluka“, kaže Predrag Simić. Baš zato opravdano je pitati se hoće li ova formula pa i sam sastanak u Sarajevu, biti prekretnica u srpskoj politici prema Kosmetu, i hoće li nam to dodatno suziti manevarski prostor za dalju borbu?

I samo sedenje za istim stolom sa predstavnicima Prištine moglo bi biti ravno de fakto priznanju. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ističe, ipak, nešto što se zove asimetrija predstavljanja. Šta MSP podrazumeva pod time, nismo mogli saznati jer je ovo Ministarstvo ponovo bilo nemo za pitanja „Aktera“.

Uprkos kritičarima ideje o asimteričnom predstavljanju, Aleksandar Fatić smatra da su Franko Fratini i Vuk Jeremić postigli maksimalno u delu pregovora koji se tiče načina predstavljanja.

„Sasvim je u redu da svi učesnici samita budu predstavljeni ličnim imenom bez imena države. Protokolarno posmatrano, bitno je da se ne pojavljuje ime Kosova kao države, i to je dogovoreno. Podsetiću vas da Priština do istanbulskog samita Tadića, Silajdžića i Gula na to nije pristajala“.


„AHTISARI 2“

Pregovori u koje bi nas gurnuli Vašington i Brisel sada bili isto što i Bečki razgovori iz 2007. godine – bez suštine, bez pravog pregovaranja: „Sve što se u poslednje vreme dogodilo, uključujući presecanje kablova naših telefonskih operatera, ima za cilj da izvrši pritisak na Srbiju, u za nju veoma nepovoljnom trenutku, i da proizvede upravo takve pregovore. Srbi južno od Ibra sada su taoci te politike. Albanci dobro znaju da im se nasilje isplati. Sve ovo mi liči na plan i sada, a cilj bi bio ‘Ahtisari 2’. Nažalost, mi smo bacili sve karte na mišljenje MSP i tako smo sebi suzili prostor za diplomatsku borbu. Zato sada svaka akcija mora ići u pravcu čekanja odluke tog suda"– kaže Simić.

OČEKUJU SE PRITISCI

Da je vest o pregovorima verovatna, dokazao je i sam ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić, izjavivši u Njujorku da će „pritisaka biti sve više, ali da moramo sačuvati prisebnost i ostati principijelni i pribrani, sa jasnom vizijom kako da nastavimo rešavanje kosmetskog problema“. A što se pregovora tiče, oni mogu samo pod okriljem i u okvirima Rezolucije 1244. Problem je u tome što već duže vreme po diplomatskim krugovima u Briselu i Vašingtonu kruži vest da bi novi pregovori o Kosmetu bili prihvatljivi za oba centra, ali pod uslovom da se promeni Rezolucija 1244.

„Ako je to istina, onda se posredno može zaključiti da Vašington ima informacije da mišljenje MSP neće biti sasvim protiv odluke kosovskih Albanaca da proglase nezavisnost, što bi bilo vrlo ozbiljan udarac Srbiji“, kaže Fatić. Reč je o jednom od mogućih „solomonskih rešenja“ po kome bi sud utvrdio da je nezavisnost nelegalna prema međunarodnom pravu, ali bi ostavio prostor da se tvrdi da je legitimna zbog represalija, ili je čak označio kao legitimnu. Naši sagovornici smatraju da treba sačekati da se iskristališe šta je sve od tih najava i navodnih informacija zaista istina, a šta isprobavanje pulsa Srbije.

Predrag Simić smatra da je i pristajanje na „Gimnih“ opasno i da su jedina pomoć pregovori, koji bi otpočeli sastancima drugog nivoa – susretima mladih, zatim stručnjaka, tink-tenkova kojih ima i u Beogradu i u Prištini.

Ali, da li je verovatno ono čemu se ministar Jeremić nada – da bi nakon za nas pozitivnog mišljenja MSP i njegovog predstavljanja u Generalnoj skupštini UN bilo moguće da ovo telo svetske organizacije naloži obnavljanje pregovora? Fatić smatra da je to malo verovatno tim pre što su sve velike zemlje koje su priznale Kosovo  već više puta jasno izjavile da na to neće pristati.

Drugačiju mogućnost kao rezultat tih isforsiranih pregovora Predrag Simić vidi u upravo objavljenom tekstu američkog geopolitičkog analitičara Nikolasa Gvozdeva koji zagovara podelu Kosmeta. Gvozdev smatra da bi sever  - Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok – i kulturnoi-storijski spomenici trebalo da pripadnu Srbiji, ali po vatikanskom modelu koji je u 19. veku definisao položaj ove državice unutar Kraljevine Italije. Je li ova analiza nezvanično sondiranje terena za podelu pokrajine i ubeđivanje Srbije da takvo rešenje prihvati, nije poznato. Tek, naša diplomatija je odmah odgovorila – negativno. Simić smatra da je ovo možda pravi trenutak da nadoknadimo ono što nam je bila mana 2007. godine – odlučimo šta nam je dovoljno za jedno „da“, a što bi zadovoljilo sve strane.

Razume se, ovde postoji još jedan problem – EU. Franko Fratini je  bio decidan u stavu da se Srbija ne sme uslovljavati statusom Kosmeta u integracijama. Ali njegov stav ne deli Andreas Šokenhof, poslanik Bundestaga koji je nedavno boravio u Srbiji, i tom prilikom rekao domaćim medijima da „ukoliko se uspostavi nova debata o statusu, onda pregovore o pridruživanju Srbije Uniji ne mogu ni da zamislim“. Još manje se sa Fratinijem slaže Bernar Kušner, francuski ministar spoljnih poslova, koji je bio decidan – Kosovo će biti uslov.

Bilo da su preteći tonovi iz najmoćnijih država EU samo pritisak ka ishitrenim pregovorima čiji se gubitnik unapred zna, ili će Kosovo biti odista preduslov integracijama, kraj ove diplomatske runde i sarajevski samit će rasvetliti pozicije. Takođe, sasvim je jasno da ćemo vrlo brzo doći na mesto gde ćemo morati da povučemo crvenu liniju između naših evropskih integracija i očuvanja teritorije i osnovnih interesa. Inače će Voja Koštunica biti u pravu kada kaže da smo sa „Gimnihom“ državu – izgubili.

Preuzeto sa: http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2537-formula-nepriznavanja.html