Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

NOVI LIST U ODNOSIMA SA SUSEDIMA

Politika, 8. maj 2010.

Nagoveštaj predsednika Borisa Tadića da će doći do iskoraka iz konvencionalne politike signal je da je državni vrh svestan problema koje Srbija ima sa evropskim integracijama, uprkos ponavljanju da su dva ključna segmenta naše spoljne politike Kosovo i Evropa, kaže Aleksandar Fatić.

Izjavom datom pre nekoliko dana će Srbija u spoljnoj politici napraviti iskorake „koji nisu konvencionalna politika” kako bi od protivnika stvarali prijatelje, predsednik Srbije Boris Tadić je, prema mišljenju sagovornika Politike nagovestio neke neočekivane obrte u spoljnoj politici koji se odnose, pre svega, na zemlje u regionu. Prema rečima Radmile Nakarade sa Instituta za evropske studije, međunarodni položaj Srbije je takav da ima mnogo kandidata za obrte.

„Možemo samo da nagađamo da li se taj obrt odnosi na neke ključne globalne aktere ili na neke naše regionalne susede. Može se pretpostaviti da to može obuhvatiti i neke korake ka Albaniji, na primer”, kaže Nakarada.

Tadićeve reči, kako ističe, možda ne treba tumačiti kao potpuni zaokret, ali svakako se može razumeti kao produbljivanje i proširivanje spoljnopolitičkih poteza i usmerenja.

Bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović, Tadićeve reči dovodi u vezu sa kritikama koje su upućene na račun Deklaracije koju je u Istanbulu potpisao sa Harisom Silajdžićem, predsedavajućim Predsedništva Bosne i Hercegovine i predsednikom Turske Abdulahom Gulom. I distanciranja od Republike Srpske.

„On nagoveštava da ćemo zarad dobrosusedstva, prijateljstva i konačnog izmirenja sa Hrvatskom, Bosnom pa i Albancima da pređemo preko nekih tradicionalnih shvatanja nacionalnog interesa. A to bi trebalo da bude ulog Srbije u ostvarenju njenog glabalnog strategijskog cilja — ulaska u EU. Iz EU se na Srbiju stalno vrši strahoviti pritisak da mi damo sve nove i nove dokaze naše podobnosti, da smo zreli za ulazak”, ocenjuje Jovanović.

Pošto su nas, kako kaže, „častili” liderstvom u regionu. a mi smo to neoprezno prihvatili, ta uloga nas opterećuje i izazova sećanja na prošlost, tako da to nije najsrećnije za nas.

„Sada pod vidom liderstva, oni od nas traže da mi kao većinska zemlja u odnosu na susede, popuštamo, dajemo primere, imamo razumevanje za druge — jednom rečju da budemo strana koja će da se ističe dobrim primerima. Istovremeno, Hrvatska, Bosna, Kosovo, ne moraju toliko da budu kooperativni. Tadićeva izjava ima neku intonaciju opominjanja da dolaze i nove promene”, smatra Jovanović.

Nagoveštaj iskoraka iz konvencionalne politike za Aleksandra Fatića, direktora Centra za bezbednosne studije je signal da je državni vrh svestan problema koje Srbija ima sa evropskim integracijama, uprkos ponavljanju da su dva ključna segmenta naše spoljne politike Kosovo i Evropa.

„Svaki dan dolaze poruke koje jasno kažu da dok faktički ne budemo rešili odnose sa Kosovom, odnosno ne budemo ga priznali, nema članstva u EU. Poslednjih dana vidimo i promenu retorike na Zapadu. Sada se već kaže da Srbija sprečava integraciju Kosova u međunarodnu zajednicu. Zato bi, možda okretanje, nekim drugim partnerima poput Kine, bio dobar način da se u slučaju razočarenja Evropom kaže ’mi smo otpočetka bili za neku patriotsku opciju’”, objašnjava Fatić.

Međutim, kako naglašava, saradnja sa Kinom se nikako ne bi mogla nazvati strateškim partnerstvom, na čemu insistiraju naši zvaničnici.

„Srbija može imati strateško partnerstvo sa Makedonijom ili Bugarskom. Sa Kinom možemo da budemo u dobrim odnosima. Strateško partnerstvo je dvosmerno, to je kao prijateljstvo. Da bi bili u stateškom partnerstvu, morala bi i Kina da kaže da smo joj strateški partner”, ističe Fatić.

Tadić, prema njegovim rečima, čini sve što može, ali je problem što je sve karte stavio na Evropu i što polako shvata da od evropskih integracija Srbije u dogledno vreme nema ništa pošto se u Evropi menja raspoloženje.

J. Cerovina