Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

NOVOOTKRIVENA MASOVNA GROBNICA U RAŠKOJ I SVE DRUGE GROBNICE ZAHTEVAJU DA BUDU TEME JAVNOG DIJALOGA

20. maj 2010.

Otkriće masovne grobnice ubijenih kosovskih Albanaca kod Raške, sa 250 žrtava, na kojoj je delimično sagrađena zgrada, ozbiljan je izazov moralnom integritetu svakog civilizovanog čoveka u srpskom društvu. Saopštenje Tužilaštva za ratne zločine od 10. maja 2010. u kome se navode činjenice ovog otkrića, u saradnji sa Euleksom, kao i saopštenje izdato 18. maja o podnetom zahtevu za pokretanje istrage o ovom zločinu, pokazuje odlučnost da se sadašnje institucije Srbije suoče sa mračnim delovima prošlosti države.

Zaglušujuća je, međutim, tišina u kulturnoj i intelektualnoj javnosti koja prati ova saopštenja tužilaštva. Umesto da na strašnu vest reaguju pisci, glumci, javne ličnosti, u Srbiji se postojanje tajne grobnice, na kojoj je neko, čak, zidao zgradu, tretira kao najnormalnija vest, kao da se radi o izveštaju o vremenskim prilikama. To je ono što je neverovatno, i što govori o stanju duha u našem društvu.

Poznato je da ponašanje elite jednog društva usmerava i ponašanje članova tog društva: tako se objašnjava činjenica da je u državama u kojima postoji smrtna kazna najviše nasilja i krivičnih dela koja se tom kaznom sankcionišu, te da stope tih dela često rastu, potpuno suprotno pretpostavci o tome da bi najteža kazna trebalo da ima neki preventivni efekat. Država koja je spremna da čoveku oduzme život, šalje poruku građanima, čak i ako se ta poruka ne prima svesno, nego ostaje u sferi podsvesti, da je u redu uzeti tuđi život. Slično tome, javna elita jednog društva, njegovi istaknuti članovi, popularni glumci, kulturni radnici, novinari, svojim stavovima velikim delom usperavaju mišljenje većine stanovništva. O tome svedoči velika popularnost proevropskih ideja i političkih usmerenja u srpskoj javnosti. Pošto se o potrebi za evropeizacijom Srbije slaže veliki broj javnih ličnosti, sa tim se slaže i veliki broj stanovnika Srbije.

Šta se dešava u društvu u kome kulturni i poslenici javne reči ne reaguju na takvo beščašće kakvo je zidanje zgrade na grobnici 250 ubijenih ljudi? Šta to govori o vrednostima «kulturne avangarde», a pre svega, kako je to Ivo Andrić za sva vremena rekao, o niskom vrednovanju života u našim krajevima?
Ljudski život je najjeftinija roba na Balkanu, i dok se ta tragična činjenica ne promeni, neće biti ni bolje i efikasnije društvene organizacije, ni dostojanstvenijeg položaja građanina, ni normalnih odnosa među narodima koji se graniče.


In English