Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

GIMNIH FORMAT JE RAZUMAN OKVIR ZA RAZGOVORE

27. maj 2010.

Sastanak šefova diplomatija zemalja regiona u Sarajevu, 2. juna, pod pokroviteljstvom EU, u sada već u javnosti popularnom „Gimnih″ formatu, omogućava da se o opterećujućim temama za zemlje koje se graniče razgovara bez tenzije i otvoreno. Reč je o formatu sastanka prema kome učesnici nastupaju samo sa svojim imenom na stolu ispred sebe, bez imena države koju predstavljaju. To se odnosi na sve učesnike, pa nema prostora za optužbu da je neko podbacio u svom „državnom″ nastupu. Pošto će na konferenciji učestvovati i predstavnici UNMIK-a, može se, široko gledano, tumačiti da oni, pored vlade u Prištini, takođe predstavljaju Kosovo, tako da postoji neka simbolična „asimetrija″ u predstavljanju Kosova u odnosu na države regiona.

Jasno je, naravno, da se sastanci u Gimnih formatu ne održavaju kada ne postoje ozbiljni problemi u vezi sa temama o kojima se razgovara. Takođe je jasno da je reč o jednom formatu koji „na mišiće″ nastoji da spoji raznorodne elemente između kojih ne bi moglo biti konstruktivne razmene na neki drugi način. Međutim, pitanje je šta je alternativa ovoj vrsti razgovora. Ako Srbija ne razgovara sa Prištinom i ne uspostavi komunikaciju u vezi sa svojim idejama, nastaviće se urušavanje državnih i nacionalnih interesa koje je počelo proglašavanjem kosovske nezavisnosti, jednostavno tako što će se ta nezavisnost međunarodno konsolidovati, a Srbija neće moći da dobije baš ništa u smislu prava za Srbe koji žive na Kosovu. Ponoviće se priča sa planom Z-4 iz vremena ratova raspada bivše Jugoslavije kada je plan, koji je predviđao značajna prava za srpsku zajednicu odbijen, pa je na kraju ta zajednica ostala bez ikakvih garantovanih prava.

Već sada, Srbija je zakasnila sa otvorenim zahtevom za podelu Kosova. Signali koji stižu iz SAD i iz Evrope stalno sugerišu da je podela sve dalja mogućnost. Neophodno je da se to pitanje postavi bez odlaganja, i da se finalizacija Kosovske nezavisnosti „zamrzne″ kroz pregovore o podeli teritorije na još neko vreme. Da bi se zahtev za podelom mogao razumno postaviti, ne može se polaziti od teze da „nikada nećemo priznati Kosovo″. Taj zahtev je, logički posmatrano, kompatibilan sa spremnošću da se ide u rat za Kosovo. Ako nismo spremni da idemo u rat, a očito je da nismo, jer takav rat ne bismo ni mogli voditi u postojećim okolnostima, onda moramo reći da eventualno priznanje Kosova ne dolazi u obzir u postojećim granicama, te da je neophodno da Priština stupi u vrlo ozbiljne pregovore sa Beogradom oko statusa srpskih svetinja na čitavom Kosovu i oko teritorijalnih kompromisa na severu. Ti kompromisi ne bi smeli uključivati bilo kakve „razmene teritorije″ sa jugom Srbije, koje albanski predstavnici sa juga zemlje povremeno pominju kao uslov, već prosto dogovor o vraćanju dela teritorije Srbiji zauzvrat za dalju konsolidaciju prištinskog projekta državnosti.

Potrebna je hrabrost i poštenje da se ovakva pozicija artikuliše od strane učesnika u javnoj debati. Od negativnih poruka nema koristi, a reč je o suštinskom državnom pitanju koje ne trpi partijska uzajamna prebrojavanja, lične sujete i kalkulacije. Reč je o trenutku kada svi sa srpske strane moramo biti jedinstveni i podržati državni nastup kakav je jedini moguć, potpuno nezavisno od toga ko je na vlasti. U suprotnom, sa nelojalnošću istorijskom interesu, sutra ćemo se suočiti sa daljom fisijom teritorije i novim problemima koji će, po domino efektu, nastupiti ako trenutni napori da se uspostavi dijalog sa Prištinom i reši problem Kosova, kao i da se uspostavi dobra i prijateljska saradnja sa Sarajevom, ne uspeju zbog unutrašnjih gloženja.


In English