Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

POSLEDNJI VOZ ZA ZAPADNI BALKAN?

Politika, 1. juni 2010.

Zemlje zapadnog Balkana, osim eventualno Hrvatske, i pored svog truda da uhvate korak sa Evropom sve su dalje od tog cilja, smatraju sagovornici „Politike”. Od sutrašnjeg ministarskog skupa EU–zapadni Balkan koji se održava u Sarajevu i kome će, kako se najavljuje, prisustvovati i zvaničnici najvećeg broja država EU kao i SAD, region ne bi trebalo previše da očekuje.

Sutrašnji sastanak, Aleksandar Fatić, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, ocenjuje kao najznačajniji diplomatski događaj za Srbiju u poslednjih pet godina.

„Ovo je poslednja šansa zemalja regiona da još ostanu na dnevnom redu za proširenje. Njegov uspeh, međutim, ne garantuje da će i doći do proširenja. Na njemu će se lomiti da li će preostale zemlje iz Procesa stabilizacije i pridruživanja biti primljene u EU ili neće. Argument koji su neke zemlje počele u Briselu da koriste protiv daljeg proširenja EU – da nema adekvatne regionalne saradnje biće glavna meta Tadića i Josipovića u Sarajevu”, kaže Fatić.

I Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SCG, ne očekuje znatan učinak skupa.

„Ne očekujem ništa osim lepih govora, a i nisu svi previše pozitivno nastrojeni. To je pokazao i skup Igmanske inicijative na kome je naš predsednik prednjačio u lepim željama dok su drugi, posebno Haris Silajdžić, prilično zaostajali”, ocenjuje Jovanović.

Prema njegovom mišljenju cilj skupa je da se brzo proizvede pozitivan učinak kako bi se „na nekom sastanku u Briselu” moglo reći da se zapadni Balkan sve više sređuje i napreduje i da posle prijema Hrvatske ne treba dugo čekati sa prijemom drugih država.

Opšti, dugoročni i plemeniti cilj je, ističe Jovanović, da se smire strasti na Balkanu i da taj region potpuno sređen i kompaktan bude uključen u EU. Problem je, međutim, što među bivšim republikama SFRJ, a i u njima samima, postoje mnogi nerešeni problemi.

„Kao prvo, tri od četiri zemlje su priznale Kosovo i time automatski prestale da priznaju teritorijalnu celovitost Srbije. Teško je zamisliti da bi se Srbija mogla zamisliti da sa tim nedostatkom ide vesela u nove ’bračne vode’. BiH je i dalje razdeljena država, vrše se pritisci da se centralizuje, unitarizuje, ali to nailazi na prepreke u samom Dejtonskom sporazumu. Između Hrvatske i Srbije postoji niz ozbiljnih nerešenih pitanja”, objašnjava Jovanović.

Fatić i Jovanović se slažu da realno nada da će se priključiti EU postoji još jedino za Hrvatsku. Skepsa koju ispoljava Nemačka, kako kaže Fatić, jeste normalna jer njena ekonomija najviše plaća ceh proširenja i neuspešnih tranzicija.

„Poslednji krug proširenja EU u Briselu je doživljen kao nepromišljen. Bio sam prisutan kada je jedan intelektualac koji ima uticaja na donošenje odluka u Briselu rekao da Evropa više neće praviti greške proširenjem zemljama koje nisu spremne, aludirajući na Rumuniju i Bugarsku. Trenutno su mnogo veće šanse da ni jedna zemlja ne uđe u EU. Koplja se još lome oko Hrvatske”, naglašava Fatić.

Na pitanje u čemu je onda značaj ovog skupa, on kaže da Srbija mora da nađe modus da komunicira sa dva ključna partnera u regionu – Prištinom i Sarajevom. Ovo je prilika, kako ističe, da se korišćenjem Gimnih formata, pojavljivanjem bez državnih oznaka, uspostavi komunikacija.

„Činjenica da se mi ne slažemo sa nezavisnošću Kosova i da imamo problem sa Silajdžićem i njegovim političkim okruženjem ne znači da ne moramo imati komunikaciju. A ovo je dobra prilika”, smatra Fatić.

Prema Jovanovićevom mišljenju, skup bi se mogao nazvati uspešnim samo ako bi bili postignuti neki konkretni rezultati. Recimo, ako bi Hrvatska najavila da povlači tužbu protiv Srbije, kada bi se ono što je hrvatski predsednik Ivo Josipović govorio u Banjaluci o povratku izbeglica sprovelo u delo u nekom kratkom roku ili kada bi bivše republike SFRJ koje su priznale Kosovo rekle da će u slučaju da MSP donese odluku u skladu sa zahtevom Srbije preispitati svoju odluku o priznavanju Kosova. „To bi moglo da se nazove probojem, sve ostalo je puka retorika”.

Preuzeto sa: http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Poslednji-voz-za-zapadni-Balkan.lt.html