Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

FATIĆ: Kosovo je mrtav ugao srpske politike

Dnevnik online, 29. jul 2010.

Srbija je loše postavljenim pitanjem Međunarodnom sudu pravde o Kosovu i odgovorom koji je od njega usledio sama sebi „pucala u koleno” i umesto da gleda da na svaki mogući način sačuva ono drugo, zdravo, ona odlukom da podnese rezoluciju Generalnoj skupštini UN, za šta je stigao i blagoslov Skupštine Srbije, zapravo puca i u drugo, ocenjuje za naš list profesor dr Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije.

– Mišljenje MSP-a o Kosovu bilo je fokusirano na međunarodnu zakonitost same deklaracije. Pošto međunarodno pravo ni na koji načiin ne sankcioniše donošenje deklaracija, jasno je da ona nije u suprotnosti s međunarodnim pravom, tako da na taj način ovakav stav MSP-a ne otvara nikakvu Pandorinu kutiju. Uopšte, ta metafora, koju je lansirao naš ministar spoljnih poslova, neprimerena je situaciji zato što je situacija sa secesionističkim pokretima u Evropi pod kontrolom i svi dobro znaju dokle mogu da idu i kakav je stav SAD i Brisela o pojedinim teritorijama. Prema tome, Evropa ni na koji način nije ovim mišljenjem ugrožena, niti postoji mogućnost otvaranja procesa u Baskiji ili drugde po ugledu na Kosovo. Jednostavno, Sud je odgovorio na pitanje koje je Srbija postavila, a ono je bilo loše, pa ni mišljenje nije moglo biti drugačije – kaže Fatić.

Prethodnih dana mogla se čuti najava da bi Hašim Tači mogao ponuditi Beogradu sve ono što je Beograd prethodnih godina nudio Prištini u pogledu autonomije, pa se tako pominje autonomija za Srbe na severu Kosova. Koliko je realno da kosovska vlada ponudi bilo šta Srbiji, pogotovo nakon što je stiglo ovakvo mišljenje MSP-a?
– Naši političari treba mnogo da nauče od Hašima Tačija. On je uspeo da, zahvaljujući promišljenim potezima, od teroriste postane ugledan političar, a naši političari su uspeli da od gotovog naprave veresiju na Kosovu. Tači je mudro postupio. On nije zvanično ponudio Beogradu ništa, ali je jedan od njegovih savetnika mudro lansirao tu priču kao mogućnost, a kasnije je to ponovio američki ambasador u Prištini, ali ne kao ponudu već kao spremnost koju treba pozdraviti. Ovakva ponuda bi bila vrhunski politički potez Prištine prosto zbog toga što su oni sada moralni pobednici. Problem s tom njegovom ponudom je u tome što je Kosovo mrtvi ugao srpske politike i što čak i kada bi se ova za sada samo ideja pretvorila u stvarnost, mi bismo to odbili jer smo i dalje uvereni u to da ćemo na nekom drugom putu i mestu dobiti više. Svi naši diplomatski potezi od 2005. bili su autogolovi u borbi protiv otcepljenja Kosova i sada imamo situaciju gde nam se nudi da se zaštite Srbi na severu Kosova i umesto da srpska vlast započne razgovore o tome, ona to ponovo ignoriše dok i taj voz ne prođe.

Skupština Srbije podržala je predlog da se borba za Kosovo nastavi u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Da li je to pravi put?
– Evo šta mi sad radimo: jednom smo pucali sebi u koleno, razneli ga, jer je mišljenje MSP-a to zaista učinilo, i sada šepamo. Umesto da ono drugo sada čuvamo, mi s podrškom Skupštine Srbije nastojimo da pucamo i u drugo koleno. Sad idemo s rezolucijom u Generalnu skupštinu, što je nepromišljen potez. Sama ideja o rezoluciji u Generalnoj skupštini je besmislena jer se zna da ona donosi akte koje nisu obavezujući, za razliku od dokumenata Saveta bezbednosti, što znači da čak i kada bismo dobili nekakvu rezoluciju, ona za velike zemlje praktično ništa ne bi predstavljala niti bi ih obavezivala. Zatim, u Generalnoj skupštini se odluke donose većinom glasova i nema veta kao u Savetu bezbednosti, što znači da nam tu Rusija i Kina ne mogu pomoći, tako da sigurno nećemo dobiti željenu rezoluciju. Osim toga, rečeno nam je da to ne radimo jer nema šanse da uspemo. Sada iz SAD i velikih prestonica dobijamo najavu da će oni pokrenuti svoju „kontrarezoluciju”, koja će nesporno dobiti većinu i mi ćemo pucati u ono drugo koleno i dobiti rezoluciju suprotnu onome što smo hteli.

Sada će više od 50 izaslanika pokušati da odvrati mnoge države od daljeg priznavanja nezavisnosti Kosova, ali i da pomognu da naša rezolucija prođe u Generalnoj skupštini. Da li je slanje izaslanika uobičajeno u diplomatiji ili je to sad naš očajnički pokušaj da i na taj način dođemo do rešenja koje nam je preko potrebno?
– Diplomatska borba s tolikim izaslanicima je neuobičajena u diplomatiji. U njoj postoje dva modela međunarodnog pregovaranja: jedan je preko akreditovanih predstavnika, odnosno ambasadora, jer je to i svrha njihovog plaćanja i slanja u druge države, a drugi je održavanje međunarodne konferencije kada su pitanja suviše važna i kada treba da učestvuju ministri spoljnih poslova. Ta takozvana šatl-diplomatija, u kojoj političari putuju, nešto je što sebi mogu priuštiti samo velike zemlje. To je prvi uveo Ričard Holbruk kada je pregovarao o Dejtonskom sporazumu, i to čak ni Rusija ne radi jer je i za nju to skupo. Samo Amerika to sebi može priuštiti. Srbija je našla za shodno da vodi takvu šatl-diplomatiju pa se postavlja pitanje: ako naš ministar spoljnih poslova i predsednik putuju u Afriku na konferenciju afričkih zemalja, putuju u Aziju na konferenciju azijskih država, putuju u Mali, Čad, Kongo... šta će nam ambasadori? Sada njihov posao treba da odradi 55 izaslanika, a nije jasno s kakvim tačno ciljem. Da objasne državama šta znači presuda MSP-a i da ne treba da postupaju u skladu s njom? Pa to je arogantno i uvredljivo za svakog, a kamoli za predsednika ili ministra spoljnih poslova neke države jer oni znaju da čitaju šta piše i tumače šta znači neko mišljenje.

 

 Preuzeto sa: http://www.dnevnik.rs/node/3307