Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

Izjava za Akter: bezbednosni izazovi dolaze iznutra

Akter online, 30. avgust 2010.

I Kosovo i Evropa je potrošena politika. Vojna neutralnost ne znači ništa, niti se dopada Americi niti Rusiji. Sandžak i Vojvodina se potpaljuju po unutrašnjoj i spoljnoj potrebi, a danas smo udaljeniji od EU nego što smo bili do juče.

„Bezbednosni izazovi Srbije ne dolaze spolja, nego iznutra. U Sandžaku imamo krizu koja svake nedelje postaje sve kompleksnija. Upravo je i formalno konstatovano da su pravljene diskriminacije pri izradi pravilnika za nacionalne savete. Vodi se poluslepa politika prema tom regionu, a i prema Vojvodini. Tu su izazovi za Srbiju. Tu se treba koncentrisati i raditi da se sačuva nacija i država”, kaže na početku razgovra za „Akter” profesor dr Aleksandar Fatić iz Centra za bezbednosne studije.

Ministar Rasim Ljajić tvrdi da ne postoji opasnost da se Sandžak pretvori u novo krizno žarište u Srbiji, ali upozorava da će incidenti poput paljenja srpske zastave u Novom Pazaru i kamenovanja autobusa „Niš-ekspresa” naneti nesagledivu ekonomsku štetu tom delu zemlje.

„Nažalost, incidenata će i dalje biti, ali ubeđen sam da oni neće prerasti u nešto ozbiljnije, jer nema potencijala za krizu. Ovo što se dešava je čista politika i nema nikakve veze sa bezbednošću. Muamer Zukorlić i Islamska zajednica u Srbiji traže tenzije, kako bi po svaku cenu ostali u politici i na najprizemniji način se borili za glasove. Oni moraju da imaju neprijatelja, a ja sam im glavna meta. Ugljanin im više nije neprijatelj, jer ne mogu da mu otmu glasove, pošto on ima malo i stabilno biračko telo. Moje je veće i heterogeno i tu traže svoju šansu”, smatra Ljajić.

S druge strane, muftija Muamer Zukorlić kao glavnog krivca za stanje u Sandžaku označava državni vrh u Beogradu.

„Poslednji incidenti u Novom Pazaru neće ugroziti bezbednosnu situaciju u Sandžaku. Ono što može ugroziti stabilnost i dugoročniju bezbednost je neodgovorni odnos beogradskog režima prema ovom prostoru, čime se ljudi dovode u stanje beznađa. Tu je glavna opasnost”, tvrdi Zukorlić.


PROCENE STRANIH SLUŽBI O SITUACIJI U RAŠKO-POLIMSKOJ OBLASTI

U studiji Globalnog informacionog sistema (GIS) iz SAD, koji je izradio poznati stručnjak za međunarodni terorizam Gregori R. Kopli, objavljene su informacije i procene stranih obaveštajnih službi o situaciji u raško-polimskoj oblasti i uzročno-posledične veze sa stanjem u BiH i na KiM. Ta studija ističe da se tranzit oružja i islamskih boraca iz Bosne na Kosmet odvija više od deset godina bez prekida, a u njoj se citira i priznanje bosanskog islamiste Senada Memića da sarajevski muslimani pod okriljem stranke SDA dovlače oružje i municiju u Sandžak i na KiM. Isto oružje je prethodno, uz pomoć hrvatske policije, prokrijumčareno u Bosnu, a u studiji se kao glavni organizator krijumčara navodi visoki zvaničnik stranke SDA Hasan Čengić. GIS opisuje i fakultet u Novom Pazaru, za koji kaže da na prvi pogled izgleda kao i svaki drugi, ali da ga vode islamske muftije uskog opšteg obrazovanja i da je, kao i u Pakistanu, uočljiva podela na „islamiste 14. veka” i „islamiste 21. veka”. Studija smatra da se karakter novopazarskog fakulteta pokazuje kroz njegov zaštitni znak: Vehabi (Salafi) Dava simbol i otvoreni Kuran prekriven izlazećim suncem. „’Dava’ simbol je oznaka da se Univerzitet većim delom finansira iz fondova Saudijske Arabije, ali i iz nekih fondova sa Zapada”, ističe se u proceni.


DVA KONCEPTA ISLAMSKE ZAJEDNICE

U Srbiji od oktobra 2007. godine deluju dva koncepta islamske zajednice – Islamska zajednica u Srbiji kojom rukovodi glavni muftija Muamer Zukorlić i Islamska zajednica Srbije kojom rukovodi reis-ul- ulema Adem Zilkić.

Zukorlićeva opcija je protestovala prošle sedmice pismom predsedniku i premijeru Srbije zbog toga što je Zilkić delegiran za člana u vladinoj Komisiji za veronauku.

Zukorlićevi veroučitelji tvrde da je imenovanje Zilkića, umesto rektora Internacionalnog univerziteta Mevluda Dudića, zapravo nastavak diskriminacije muslimana. Oni su najavili da će, ukoliko takva odluka ne bude izmenjena, održati masovne proteste zajedno sa roditeljima i učiteljima ispred zgrade Vlade Srbije i pozvati pripadnike Islamske zajednice na građansku neposlušnost.

Novi član Vladine komisije za versku nastavu reis-ul-ulema IZ Srbije Adem Zilkić ocenio je da njegov izbor muftija Zukorlić zloupotrebljava u cilju podizanja napetosti u Sandžaku i objasnio da Dudić nije smenjen „već su svi dosadašnji članovi te komisije razrešeni nakon što je prethodni predsednik, profesor Ljubodrag Stojanović, podneo ostavku iz zdravstvenih razloga” i da ga je u komisiju delegiralo Ministarstvo vera. Po njegovim rečima IZ Srbije ima 112 upisanih veroučitelja, koji su se pisanim putem izjasnili da su lojalni IZ Srbije i njemu kao članu Vladine komisije.

Analitičari smatraju da su ovakvi događaji proizvodnja političkog žarišta koje je u ovom trenutku najmanje potrebno Srbiji, ali i Bošnjacima.

„Na objektima RHMZ-a nalazi se više od 300 ilegalnih antena, servera i tajnih uređaja, za koje nije moguće utvrditi vlasništvo, namenu ili pronaći bilo kakav trag o njihovom održavanju u knjigama poseta na protivgradnim poligonima. Jedan broj tih uređaja, koji mogu služiti i za prisluškivanje, bio je postavljen odmah pored antena koje koristi BIA i MUP”, napisano je, između ostalog, u Finalnom izveštaju sačinjenom 18. novembra 2009. godine nakon kontrole 13 radarskih centara, dva operativna centra i meteorološke opservatorije na Kopaoniku.

Na pitanje šta misli koji su to izazovi  koji utiču na bezbednost Srbije, s obzirom na to da nadležni organi tvrde da je to jednostrana i protivpravno proglašena nezavisnost Kosova, profesor dr Svetozar Radišić sa Fakulteta za ekonomske i političke studije:

„U pojedinim regionima postoje grupacije koje deluju sa pozicija verskog i ideološkog radikalizma (Raška oblast), tu je i Vojvodina u kojoj se nalazi najviše različitih nacionalnih zajednica.” On smatra da se „matrica izgovora” nije promenila još od doba Josipa Broza.

„’Nadležni organi’ su to isto tvrdili u vreme Josipa Broza, a zatim i u vreme Slobodana Miloševića. Nije se promenila ’matrica izgovora’ ni za jednu reč. Čak smo bili i u ratu zbog Kosova i Metohije i izgubili taj rat sa tri teška međunarodna potpisa i pečata. Prvo smo potpisali kapitulaciju u Kumanovu, a sada ne možemo da realizujemo ni taj akt kapitulacije upisan u međunarodno pravo pod naslovima Tehnički sporazum i Rezolucija Saveta bezbednosti 1244. Naši dojučerašnji neprijatelji, a sada partneri, priznali su nezavisnost Kosova i Metohije, a Međunarodni sud u Hagu poigrao se pravom i posle naoko besmislene analize prava kosmetskih Albanaca da usvoje neregularnu rezoluciju otcepljenja (našli su brojne nedoslednosti i propuste u parlamentarnom ceremonijalu i nadležnostima), uspeli su da sastave završni akt koji ništa ne znači, ali omogućava nastavak pravnog haosa u svetu, svakovrsnu neizvesnost i produžetak balkanske ekonomsko-političke agonije. Tako je Kosovo i Metohija i dalje, voljom globalista, ostalo jedno od važnih, pomno negovanih žarišta pripremljenih za buduće ratove. Sve što se događa sa Srbijom napisano je u dokumentima kao što su Direktiva 20/1 Saveta za bezbednost SAD (objavljena još 18. avgusta 1948) i Zajednička vizija 2010. U tim dokumentima određena je budućnost sveta. Reč je o razbijanju federacija i regionalizaciji. Kada se pažljivo pročita Agenda za mir OUN i shvati šta je rekao Butros Butros Gali kada je tvrdio da će uskoro na svetu biti 400 država, onda se pitanje o sudbini Srbije ne postavlja – sve je jasno. Naši političari podržavaju regionalizaciju, a to u svetu čine samo službenici i sluge ’velikog brata’”, kaže profesor Radišić za „Akter”.

U POLITICI NE POSTOJI REČ „NIKADA”

Povezano sa bezbednosnim izazovima sa kojima se Srbija susreće je i situacija  da još uvek nije najjasnije za koju stranu se opredeliti i na koju stranu  krenuti.  Kada govorimo o evroatlantskim  integracijama –  NATO se čini na dugačkom štapu, a nedovoljno se koriste i  programi Partnerstva za mir. Tu je i vojna neutralnost, kao i partnerstvo sa Rusijom. Evropska unija je, kako se može čuti od poznavalaca prilika, čini se za korak dalje nego što je bila. Čini se da je najgora opcija taj „status kvo”. Kako i za koga se opredeliti?

Procenjuje se da je na teritoriji Srbije prisutno 15 pa sve do 55-60 stranih agentura. Strani agenti uglavnom otvaraju u Beogradu svoja predstavništva, nevladine i humanitarne organizacije.

„Glavni problem Srbije je jedna voluntaristička i neprofesionalna spoljna politika, koja bi se mogla sasvim precizno nazvati i privatnom. Kao što je Vesna Pešić rekla u nedavnom intervjuu beogradskim medijima, tu o politici faktički odlučuje jedna neformalna grupa kumova i prijatelja okupljena u raznim ’kabinetima’, pa je stoga njena glavna preokupacija kako sačuvati kolač vlasti, a ne kako ostvariti neki spoljnopolitički interes. Upravo zato se i započelo sa logički protivrečnom politikom ’I Evropa, i Kosovo’, i sa izjavama da ’nikada nećemo priznati Kosovo’ (u politici ne postoji reč ’nikada’, već postoje konkretni postupci i tehnike da se maksimalno smanji verovatnoća gubitka). Istovremeno sa tim izjavama, davana su obećanja zvaničnicima Kvinte, koja je bila glavni saveznik ove vlasti, da bi ta obećanja potom bila opovrgavana i neizvršavana”, smatra Aleksandar Fatić.

On dodaje da je slično tome kreirana i priča o nekakvim „stubovima spoljne politike”, od kojih je jedan Rusija.

„Vlast je uporno varala Rusiju. Potpisan gasni sporazum sa sve rukovanjima u Kremlju, pa onda predsednik neće da ga primeni; obećan NIS Rusima, pa onda Vlada Srbije okleva, sve dok nije došao u Beograd Dmitrij Medvedev i počeo da ’zavrće ruke’. Sada može i Južni tok, i nuklearna elektrana i baza u Nišu, sve može. Dakle, to je jedna neozbiljna, lična, amaterska, a iznutra izuzetno agresivna politika koja građane pretvara u marionete, ali stranim sagovornicima deluje neuverljivo, mlako, šuplje i najvažnije – neiskreno. Stoga i šizofrena situacija o kojoj govorite”, kaže Fatić.

Prema Radišićevom mišljenju „pozicija Srbije je više nego jasna”.

„Pozicija je sasvim jasna. Srbija nikad neće ući u Evropsku uniju, jer Evropska komisija nijednom nije dala bilo kakav signal za to, a taj skup dežurnih umnika (dvadesetak masona 33 stepena) nadređen je Evropskom parlamentu i svim šefovima najsnažnijih evropskih država. Još bolji dokaz je ponašanje evropskih političara prema vlasti u Beogradu, jer onima koji su ih podržali u agresiji na SRJ nikako da daju bezuslovnu podršku. Zar ne bi bilo prirodno da ponude besplatnu izgradnju porušenih objekata i mostova?  Kada bi podržali svoje demokrate, vlast u Srbiji bi se utvrdila i oni bi mogli još bolje i efikasnije da ostvaruju svoje planove i projekte, zašto to ne čine? Međutim, i to je jasno. Naprosto, oni nisu iskreni partneri, a imaju naum da i dalje uništavaju Srbe i Srbiju. To oko Kosova i Metohije je međunarodna, kabalistička političko-pravna farsa. Njima ta srpska pokrajina služi samo radi održavanja NATO baze na Balkanu. Srbija neće priznati Kosovo, a i svi ostali će raditi po svom planu napisanom pre 1900. godine. To znači da će, ako se nešto krupno ne dogodi u svetu, srpski neprijatelji i dalje da nišane u Srbe iz rovova i da su spremni da podrže Albance u daljim prodorima ka Nišu”, kaže Radišić.


AMERIČKA PREPORUKA

Ambasada SAD u Beogradu preporučila je Srbiji da se usredsredi na evropske integracije.

„Preporučujemo Vladi Srbije da se fokusira na napore koji pospešuju konstruktivno učešće u izgradnji regionalne saradnje i stabilnosti, koje bi moglo da pomeri unapred i Kosovo i Srbiju u njihovoj težnji ka evropskim integracijama”.


NAS PODALJE OD RUSIJE DRŽE DVA FAKTORA

Sa druge strane, da li možemo da govorimo o tome da ovakva nesređena politička situacija kao i naša neodlučnost, dovodi u fokus aktivnosti kako obaveštajno-bezbednosnih službi u regionu, tako i šire. Kada je reč o broju stranih agentura koje su prisutne na teritoriji Srbije, ne zna se tačno njihov broj, ali se procenjuje da ih ima od 15 pa sve do 55-60 država koje imaju svoje „predstavnike” u našoj zemlji. Amerika, Japan, Velika Britanija, Izrael, Nemačka, Francuska, Rusija su zemlje koje već decenijama dejstvuju na teritoriji Srbije.

Ne treba zaboraviti ni agenture manjih okolnih zemalja. Naime, posle raspada SFRJ, od kojih su nastale nove države, svaka od njih ima svog bezbednosnog „predstavnika” u našoj zemlji – Hrvatska, Slovenija, BiH, a u poslednje vreme primećuje se i prisustvo Crne Gore. Tako, primera radi, Hrvatski „predstavnici” su svoja delovanja usmerili prema Vojvodini, kao i prema licima koje se nalaze na listi optuženih za ratne zločine, kako civila tako i ljudi iz sistema odbrane. Hrvatski kapital je sve više zastupljen u kupovinu preduzeća po Vojvodini. Ivan Jakšić iz Privredne komore Srbije izjavio je da je hrvatski kapital na srpskom tržištu dobrodošao, ali da nije tako u obrnutom slučaju. On je rekao da je evidentno da je hrvatski kapital u velikoj meri zastupljen na srpskom tržištu i precizirao da je ta zemlja na šestom mestu kao strani ulagač. Hrvatska je od 2001. godine investirala  oko 500 miliona evra u Srbiji što čini oko 20 odsto ukupnih njenih ulaganja u inostranstvu.  

„Sve što se događa sa Srbijom napisano je u dokumentima kao što su Direktiva 20/1 Saveta za bezbednost SAD (objavljena još 18. avgusta 1948) i Zajednička vizija 2010. u kojima je određena budućnost sveta. Reč je o razbijanju federacija i regionalizaciji. Kada se pažljivo pročita Agenda za mir OUN i shvati šta je rekao Butros Butros Gali kada je tvrdio da će uskoro na svetu biti 400 država, onda se pitanje o sudbini Srbije ne postavlja – sve je jasno. Naši političari podržavaju regionalizaciju, a to u svetu čine samo službenici i sluge ’velikog brata’.
Prof. dr Svetozar Radišić

Zapadni, strani agenti uglavnom otvaraju u Beogradu svoja predstavništva, nevladine i humanitarne organizacije, vrlo čest slučaj je da  ambasade u srpskoj prestonici koriste kao direkcije obaveštajnih službi. Tako da ima i zvaničnih i prikrivenih predstavnika stranih zemalja. Poslednjih godina jedan od glavnih zadataka zapadnih agentura je udaljavanje Srbije od ruskog uticaja, kao i zadatak ruske službe da se Srbija udalji od Severnoatlantske alijanse. Tako se doduše nezvanično može čuti i podatak da Nemačka i Velika Britanija imaju procenu po kojoj će za 15 do 20 godina reka Dunav biti jedna od najvećih privrednih arterija Evrope i da je zato kontrola nad Vojvodinom za njih prioritet.

SRBIJA VOLI DA SE ZAVARAVA O SVOJOJ VAŽNOSTI I VELIČINI

Obaveštajne službe rade svoj posao. Čak i nedovoljno obrazovani ljudi shvataju da su one početkom 21. veka masovnije, šire rasprostranjene, tehnički i tehnološki opremljene bolje od svih drugih sistema. Kontrola ljudi i njihovog uma nije bila nikada toliko prisutna. Od kada se zna da su direktori Centralne obaveštajne službe SAD odlučili da u obaveštajne svrhe koriste novinare i sveštenike jasno je gde sve legalno možemo sresti obaveštajce. Radi povezivanja sa stvarnošću Srbije, treba da se ozbiljno razmotri izjava dr Gavrilova iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda. On je za list „Alo”, 26. jula ove godine, rekao: „Pored legalno postavljenih antena BIA, MUP i Vojske, na objektima RHMZ-a nalazi se još preko 300 ilegalnih antena, servera i tajnih uređaja, za koje nije moguće utvrditi vlasništvo, namenu ili pronaći bilo kakav trag o njihovom održavanju u knjigama poseta na protivgradnim poligonima. Jedan broj tih uređaja, koji mogu služiti i za prisluškivanje, bio je postavljen odmah pored antena koje koristi BIA i MUP”. To je sve napisano u Finalnom izveštaju sačinjenom 18. novembra 2009. godine nakon kontrole 13 radarskih centara, dva operativna centra i meteorološke opservatorije na Kopaoniku. Na 16 objekata identifikovano je 430 antenskih uređaja, objašnjava Radišić.

On dodaje da samo ko ne zna ništa o mogućnostima satelita, globalnim pozicionim sistemima (GPS) i super-kompjuterima, ne može sebi da predoči sadašnjost.

„Uostalom, od 1990. godine u sredstvima javnog informisanja bilo je mnogo informacija o tome da su obaveštajci koncentrisani na Balkanu, a da Beograd vrvi od obaveštajaca. Šta mislite ko je postavljao ’lokatore’ za precizno gađanje ciljeva u Republici Srpskoj i Srbiji? Bila bi teška optužba da su to radili naši građani”, kaže Radišić.

Prema mišljenju profesora Fatića, obaveštajni rad se razlikuje u odnosu na protekle decenije.

„Više faktički i nema takozvanog ’agresivnog obaveštajnog rada’, koji je podrazumevao likvidacije i otvoreno provaljivanja državnih tajni (a ni tajni više nema u tom smislu). Danas se ovakvim agresivnim obaveštajnim radom bave samo neke zemlje, poput Izraela i u jednoj meri, donedavno, Rusije. Međutim, obaveštajni rad danas je suptilniji. On se odnosi pre svega na prikupljanje informacija iz otvorenog izvora i rekonstrukcije stanja na osnovu njih, a mnogo manje na penetraciju zatvorenih državnih krugova. To je prosto stvarnost, ne samo u našem regionu, nego i drugde”, objašnjava Fatić.

On dodaje da ne misli da je Srbija u fokusu obaveštajnih službi.

„Nasleđe obaveštajnih službi u bivšoj Jugoslaviji je katastrofalno. One su se donedavno bavile političkim ubistvima u zemlji. Setimo se Ćuruvije. Setimo se nerazjašnjenih slučajeva. Valja verovati da su se one promenile, a koliko, to će tek vreme pokazati. Ne mislim da je Srbija u fokusu obaveštajnih službi, kao što ne mislim ni da je Srbija najvažnija zemlja u regionu. Najvažnija zemlja u regionu je bila i ostala Bosna. Ona je fokus obaveštajnih službi. Srbija voli da se zavarava o svojoj važnosti i veličini”, smatra Fatić.

Radišić misli da će „prostor” kao faktor svega, pa i reka, suštinski nestati u veoma kratkom vremenu.

„Ti koji govore o značaju reka zaboravljaju da su one zagađene njihovim ’umnim’ rešenjima i još više ne znaju da će prostor kao faktor svega, pa i rata, suštinski nestati u veoma kratkom vremenu u doba nanotehnologije, u koje smo uveliko, preko mikročipova, zakoračili. Prostor nestaje već sada. U vojnom smislu to znači da će uskoro svaka tačka na planeti moći da se precizno pogodi iz svake tačke na planeti. To je suština Pentagonovog dokumenta „Zajednička vizija 2010”. Kada gledam i slušam koliko malo misle i još manje znaju naše vođe, ne čudi me što im nijedan projekat ne liči na projekat 21. veka. Uostalom, Milošević nas je doveo tramvajem u 21. vek i nama je lepo. Gospodin Đilas uz prikupljanje novca od SMS poruka i prodaju frekvencija sirotinji obećava da će tramvaji biti klimatizovani u toku veka. Koliko je ironije u njegovoj brizi? Vojvodina jeste važna za saobraćaj sada, ali u budućnosti treba da bude sve manje važna upravo u toj sferi, jer će se saobraćaj odvijati na mnogo efikasnije i komfornije načine. Reke su spore, a mostove su porušili oni koji pričaju o njihovom značaju. Narod mora da veruje u ono što mu se kaže, jer nije zaslužio da bude informisan”, smatra  Radišić.

Prema Radišićevom mišljenju Službe bezbednosti su veoma značajne, „ali one zavise od pretpostavljenih institucija i bezbednosne politike, a potom od nivoa osposobljenosti i raspoložive tehnike i tehnologije”.

„Moć bezbednosnih institucija je proporcionalna ukupnoj moći društva i države. Uništena država, bez jasnih granica i sa administracijom nesposobnom da vlada je veliki bezbednosni problem i za savršene bezbednosne sisteme. Kada bi NATO i CIA bili naši sistemi, imali bi veliki problem kako da nas zašite ovakve kakvi smo, posebno od samodestrukcije i samopljuvanja. Još je u sećanju građana Srbije rasprava u srpskom parlamentu oko nošenja podataka na hard-diskovima u centar Centralne obaveštajne službe Sjedinjenih Država, budući da su se nove vlasti predajom podataka o svojim građanima ulagivali budućim partnerima. Problem je što su partneri za mir nastavili rat iz 1999. godine, prvi priznali nezavisnost Kosova i Metohije i nastavili su da svakodnevno ucenjuju Srbe i Srbiju”, objašnjava Radišić.

„Vlast je uporno varala Rusiju. Potpisan gasni sporazum sa sve rukovanjima u Kremlju, pa onda predsednik neće da ga primeni; obećan NIS Rusima, pa onda Vlada Srbije okleva, sve dok nije došao u Beograd Dmitrij Medvedev i počeo da ‘zavrće ruke’. Sada može i Južni tok, i nuklearna elektrana i baza u Nišu, sve može. To je neozbiljna, lična, amaterska, ali iznutra izuzetno agresivna politika koja građane pretvara u marionete, ali stranim sagovornicima deluje neuverljivo, mlako, šuplje i najvažnije – neiskreno”.
Aleksandar Fatić

S druge strane, Fatić smatra da je bitno utvrditi čime se naše službe bave, da li prate strane uticaje i da li im je glavna preokupacija prisluškivanje građana.

„Prvo je bitno da se utvrdi čime se naše službe bave. Da li one prate strane uticaje ili svoje građane? Koliko ja vidim, one se najviše bave prisluškivanjem građana. Kao da do sada nije bilo tolikog prisluškivanja (pa operateri telefonije se žale da ih to ometa i uznemirava u tolikoj meri), oni donose novi zakon koji im daje pravo da rade šta hoće van pretkrivičnog postupka, čak i bez ikakvog postupka. RATEL donosi, još pre ovoga, propise kojima obavezuje provajdere telekomunikacija da nabave opremu koja omogućava presretanje komunikacija bez fizičkog pristupa... Pa šta to znači? Znači da vam ne treba nalog. Ako ne morate fizički da pristupite i možete nekoga da slušate iz svoje kancelarije a da on to ne zna, šta će vam nalog? Dakle, time se bave naše službe, moj je utisak. A to je trošenje resursa i ugrožavanje najelementarnijih građanskih i ljudskih prava. Pitanje je, uz takve preokupacije, koliko se one uopšte bave kontraobaveštajnom delatnošću. Ne znam, ali pitam se”, kaže Fatić.

 Preuzeto sa: http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2894.html