Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

Izjava Aleksandra Fatića za „Akter“ o Zakonu o otvaranju dosijea službi bezbednosti

Akter online, 20. decembar 2010.

Prema mišljenju dr Aleksandra Fatića, „politička volja ili njeno nepostojanje jasno ukazuju na to šta vlast misli o otvaranju dosijea”.

Skupština Srbije nije prihvatila da se na dnevni red prošlonedeljne sednice po hitnom postupku uvrsti Predlog zakona o otvaranju dosijea službi bezbednosti. Stavljanje zakona na dnevni red podržalo je svega 58 poslanika, među kojima su poslanici G17 plus, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Poslanički klub manjina, Socijaldemokratska partija, kao i opoziciona Liberalno-demokratska partija. Poslanici Demokratske stranke i SPS-a, koalicionih partnera SPO-a, nisu podržali ovaj predlog.

Treba podsetiti na pisanje „Aktera” od pre nekoliko meseci. Naime, iako su mnogi krajem leta najavljivali da će Zakon o otvaranju tajnih dosijea građana Srbije biti usvojen do kraja 2010. godine, „Akter” je bio mišljenja da se to neće obistiniti, upravo zbog nedovoljne političke volje, kao i brojnih problema koji bi se mogli otvoriti nakon donošenja tog zakona.

VOLJA POSTOJI, ALI...

Potpredsednik SPO-a Aleksandar Jugović izrazio je žaljenje što koalicioni partneri iz DS-a i SPS-a nisu podržali predlog SPO-a da se po hitnom postupku razmatra Zakon o otvaranju dosijea službi bezbednosti.

Jugović ipak smatra da postoji politička volja da se taj zakon donese, kao i uveravanja koalicionih partnera SPO-a da će on biti usvojen po redovnoj proceduri na prolećnom zasedanju.

„Ako postoji politička volja, zakon može da se primeni i odličan je, posebno u delu koji precizira da se objavi spisak svih saradnika službe koji su svojim doušničkim radom prouzrokovali nesreće, stradanja, smrt onih ljudi koji su bili uhvaćeni”, kazao je Jugović.

Nada Kolundžija rekla je da DS podržava donošenje Zakona o otvaranju tajnih dosijea i spremna je da započne razgovore o usaglašavanju tog zakonskog predloga s koalicionim partnerima.

„Mi smo sad skinuli oznaku hitnosti, zakon (koji je predložio SPO) ostaje u proceduri i mi smo spremni da počnemo dogovore oko tog zakona. Sprovođenje tog zakona podrazumeva dobijanje mišljenja vlade, jer su za njegovo sprovođenje neophodna sredstva”, kazala je Kolundžija.

„VIKILIKS” NA SRPSKI NAČIN

Da li bi otvaranje dosijea na način kako je to predloženo u nacrtu zakona koji je podneo SPO doveo do „Vikiliksa na srpski način”? Da li bi se otvorile razne afere, ili bi možda došlo do prekomponovanja političkih snaga na političkoj sceni?

„Nacrt je načelno podržao DS, ali je sa njega skinuta oznaka hitnosti jer je potrebno usaglašavanje u vladajućoj koaliciji oko njegovog teksta, a potrebno je i mišljenje vlade o njegovom sprovođenju, jer je za njegovu primenu potrebno izdvojiti značajna sredstva. Iz čitavog procesa usaglašavanja oko nacrta zakona i njegovog eventualnog izglasavanja ili odugovlačenja usvajanja, videćemo koje partije, ili pojedinci iz partija, su protiv otvaranja dosijea”, kaže za „Akter” Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Petrović dodaje da loše osmišljeno i sprovedeno otvaranje dosijea može dovesti do značajnih posledica, kao što su ugrožavanje lične bezbednosti i sigurnosti, ugrožavanja nacionalne bezbednosti.

Prema mišljenju dr Aleksandra Fatića, iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, „politička volja ili njeno nepostojanje jasno ukazuju na to šta vlast misli o otvaranju dosijea”. Fatić kaže za „Akter” da bi za Srbiju bilo dobro da se dosijea otvore i da se konačno napravi moralni prekid sa katastrofalnim nasleđem devedesetih godina, u kojima su prema njegovim rečima „apsolutno najgori ljudi uživali lažni ugled i zloupotrebljavali celo društvo”.

„Ključno je da imena saradnika budu poznata, jer inače otvaranje dosijea nema smisla. Bez lustracije, koliko god ona bila zakasnela, Srbija se neće pokrenuti unapred nikad, pre svega u moralnom smislu. Ovo je društvo koje moralno sve više truli upravo zato što nikada nije stalo na zdravo tle i krenulo od nule. Istovremeno, važno je da se osigura integritet u postupanju sa dosijeima, da se ispita ko je šta sa njima radio, šta je brisano, šta dodavano, da ne bi posle ispalo da je neko saradnik a nije to bio, i da realnih saradnika nema. Javnost, ali ni organi legitimne vlasti, godinama nije imala potpunu kontrolu nad tim ko i šta radi sa dosijeima. To je pitanje koje se prethodno mora rešiti”, kaže za naš list Fatić.

On kaže da treba otvoriti dosijea sa svim imenima doušnika i posle 2000. godine.

„Svako ko misli da će skrivanjem postići neki stepen demokratije i društvene bezbednosti treba da se zamisli nad tim šta se tim načinima do sada postiglo: šta je bilo sa teritorijom bivše države, sa ljudima, sa institucijama, sa kriminalom... Od komunističkog manira dugačkih kaputa nema bezbednosne koristi, već se on svodi isključivo na teror nad građanima. Dosijee treba otvoriti”, kaže  Fatić.

BUGARSKA VLADA TRAŽI DA SE POVUKU DIPLOMATE KOJE SU RADILE ZA DB

Bugarski predsednik Georgi Prvanov oštro se usprotivio „političkim čistkama” povodom zahteva vlade da povuče 45 visokih diplomata koji su u vreme komunizma radili za obaveštajnu službu. Prvanov, čije se ime 2007. godine pojavilo na listi saradnika bivše kontraobaveštajne službe, podsetio je da su „diplomate, a ne sadašnja vlada” uvele Bugarsku u Evropsku uniju, i pozvao da se prekine sa uništavanjem državnih struktura, uključujući i diplomatiju.

Inače, bugarski ministar spoljnih poslova Nikolaj Mladenov izjavio je da će vlada od predsednika tražiti da povuče diplomate koji su radili za državnu bezbednost u vreme komunizma. On je dodao i da vlada planira da napravi amandman na Zakon o diplomatskim službama koji predviđa da bivši agenti tajnih službi više ne mogu da predstavljaju Bugarsku u inostranstvu. Prema podacima komisije za otvaranje dosijea iz vremena komunizma, 28 ambasadora i pet otpravnika poslova bili su agenti ili saradnici tajnih službi za vreme hladnog rata.

NIJE REVANŠIZAM, NEGO LJUDSKA PRAVA

Oni koji podržavaju donošenje ovog zakona kažu da on ne bi značio bilo kakav revanšizam, ali da bi se omogučilo da svi oni koji su zloupotrebljavali svoja ovlašćenja budu sankcionisani, odnosno da se lustriraju i onemoguće da obavljaju javne funkcije. Fatić smatra da revanšizam nije isto što i pravda.

„Neko ko je u vreme Slobodana Miloševića sarađivao sa Arkanom, i dojavljivao o aktivnostima političke opozicije, mora snositi konsekvence, bar u političkom smislu. To nije revanšizam, nego elementarna, gola, najprostija, najminimalnija ljudska pravda. Nije normalno da neko ko je posredno ili neposredno učestvovao u tom socijalnom i moralnom mulju iz tog vremena sada bude potpuno ravnopravan sa onima koji su u to vreme bili progonjeni, zbog prinudnih mobilizacija hapšeni po kafićima, ekonomski i statusno viktimizovani, i to od strane najgoreg društvenog taloga bilo kog društva”, smatra Fatić.

Nekadašnji poslovi vezani za takozvanu obradu unutrašnjeg neprijatelja kasnije su u višepartijskom sistemu preformulisani u „unutrašnji ekstremizam i terorizam”. Ovaj deo posla tajne policije najviše je zaokupljao pažnju medija, ali i političkih lidera, jer se smatralo da se upravo u tim dosijeima najviše radilo „na crno” i da su mnoga lica bila predmet tajnih praćenja i prisluškivanja i da se to nije sprovodilo po zakonu. Zbog tajnosti danas se u Srbiji ne zna tačno koliko ima dosijea. U javnosti se pojavio podatak da je broj dosijea oko 400.000. S druge strane, veliku nepoznanicu stvara i pitanje kakve je sve dosijee nekadašnja Služba državne bezbednosti imala. Među njima, čini se najinteresantniji i najintrigantniji su saradnički dosijei, odnosno dosijei doušnika tajne službe. Da li upravo ovi dosijei „mute” vodu na na našoj političkoj sceni? Među tim saradnicima bilo je razlike. Tako da imamo one koji su bili  stalno „na vezi” sa Udbinim operativcem, i one koje su svojevoljno razgovorali sa operativcima DB-a. Nekada su to bili ucenjeni ljudi koji su morali to da rade, a postoji i  kategorija koja je to radila za novac i zarad karijere. SPO je dobio uveravanja iz vladajuće koalicije da će zakon biti usvojen na redovnom prolećnom zasedanju skupštine. Do tada... možda rekonstruisana vlada, promenjeni neki ministri...

SVAKI PEDESETI PUNOLETI NEMAC BIO JE U MREŽI ŠTAZIJA

Najviše pažnje javnosti privlačila je služba Istočne Nemačke – Štazi koje formirana 1950. godine. Godinu dana pre rasformiranja ove službe 1988. godine, Štazi je imao preko 90.000 službenika i agenata i više od 170.000 „neoficijalnih saradnika” tj. doušnika. Prema ovim brojkama proizlazi da je od 260.000 ljudi svaki pedeseti punoletni Nemac bio u mreži Štazija. Onda i ne čudi slučaj Timotija Garton Eša, koji je boravio u Istočnom Berlinu u okviru međunarodne razmene studenata. Naime, njegov dosije sadrži 325 strana. To je skromno u poređenju sa 30 fascikli pisca Jirgena Fuksa ili 40.000 stranica dosijea disidentnog pevača i pesnika Volfa Birmana.

Preuzeto sa: http://www.akter.co.rs/politikaprint/3230-da-li-je-bolje-ne-akati-meku.html