Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

IZJAVA ALEKSANDRA FATIĆA ZA „AKTER“ O REŠAVANJU PITANJA IMIGRANATA VRAĆANJEM VIZA

Akter Online, 28. februar 2011.


BELI ŠENGEN NA EVROPSKOJ PROVERI

„Ponovno uvođenje viza dovelo bi do pogoršanja stanja u zemljama Balkana, rasta radikalnih i ultrakonzervativnih snaga, i faktički bi zaustavilo bilo kakve reforme”, kaže profesor dr Aleksandar Fatić.

Zvaničnici iz Brisela i Beograda nas uveravaju da bezvizni režim za građane Srbije nije doveden u pitanje. Veliki priliv azilanata sa zapadnog Balkana posle nedavnog ukidanja viza naveo je neke zemlje EU da ozbiljno razmišljaju o ubrzanju mehanizma za prestanak vizne liberalizacije.

Tako su Francuska i Holandija predložile uvođenje specifične klauzule koja bi omogućila suspendovanje režima vizne liberalizacije s nekom od trećih zemalja po hitnom postupku, ukoliko se za tim ukaže potreba. Ta mera se ne bi posebno odnosila na Srbiju, niti na bilo koju zemlju pojedinačno, već na sve s kojima je EU uspostavila režim vizne liberalizacije.

OŠTEĆENI LEGITIMNI PUTNICI

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da Srbija neće dozvoliti da bude ukinut bezvizni režim i najavio je da će međuresorna grupa pratiti primenu sporazuma o ukidanju viza.

“Ljudi koji nameravaju da se ilegalno usele u neku zemlju to čine nezavisno od toga da li poseduju vizu ili ne. Stoga politika viza pogađa isključivo legitimne putnike, otežava slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala, i po svojoj suštini suprotna je samoj ideološkoj suštini EU. Zato najave o uvođenju viza govore o bezidejnosti onih koji takve najave daju, jer bi takav potez samo doveo do pogoršanja unutrašnjeg stanja u zemljama Balkana, rasta radikalnih i ultrakonzervativnih snaga, i faktički bi zaustavio bilo kakve reforme”, kaže za “Akter”’profesor dr Aleksandar Fatić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Fatić smatra da se oni koji odlučuju u EU neće opredeliti za pogrešnu politiku ukidanja bezviznog režima, bez obzira na azilante.

„Azilanti su normalna pojava u konzularnoj problematici, i nije dobro da se nesreća tih ljudi, kojih ima u mnogim zemljama, koristi kao izgovor za vraćanje na snagu jedne u suštini ekskluzivističke i štetne politike kao što su vize”, kaže naš sagovornik, i dodaje da to ne treba dovoditi u vezu sa evropskim integracijma Srbije, a ako Evropa bude uvodila vize Srbiji to će biti siguran znak da nas ne želi za svog člana.


ODLUKA U JUNU

Nadležni iz EU očekuje od vlasti u Beogradu da spreče zloupotrebu Šengenskog sporazuma. Do sredine juna evropski zvaničnici će dobiti izveštaj stručnjaka koji nadgledaju kako Srbija sprovodi svoje obaveze iz sporazuma o bezviznom režimu. Ako bi izveštaj bio negativan, Savet ministara EU bi mogao već u junu da razmotri pitanje privremene suspenzije bezviznog režima i to po skraćenom postupku.

Od vlasti balkanskih zemalja očekuje se da istraže sve slučajeve organizovanog prevoza azilanata i ojačaju kontrolu na izlazima iz zemlje kako bi sačuvale beli šengen.

EKONOMSKI RAZLOZI NA PRVOM MESTU

Evropska unija je od 19. decembra 2009. godine počela da primenjuje bezvizni režim sa Srbijom, Makedonijom i Crnom Gorom, a godinu dana kasnije sa BiH, i Albanijom. Samo iz Srbije i Makedonije od tada je broj azilanata povećan deset puta. Vlada u Berlinu zatražila je od Beograda i Skoplja da preduzmu mere kako bi se onemogućilo da lažni azilanti putuju u EU, a Nemačka je prestala da isplaćuje pomoć za povratak od 200 evra.

Podaci za prošlu godinu govore da je više od 10.000 ljudi zatražilo azil u zemljama EU, najviše u Švedskoj, oko 6.000. Za prvih jedanaest meseci prošle godine u Nemačkoj je azil zatražilo oko 5.000 državljana Srbije, a u Belgiji između 600 i 700. Uglavnom je reč o Albancima sa juga Srbije i Romima, koji se upućuju u neizvesnu misiju ka obećanim zemljama zapadne Evrope, a svi su gonjeni uglavnom ekonomskim razlozima.

Riza Halimi iz Partije za demokratsko delovanje kaže da je nezaposlenost skoro 70 odsto u Bujanovcu i Preševu.

“Mlade generacije ne mogu da nađu posao zbog niza prepreka, među kojima je i nepriznavanje diploma. U takvim uslovima oni odlaze u inostranstvo. Jedino rešenje je otvaranje radnih mesta kako ljudi ne bi tražili posao u EU. Na primer, nek se krene od poljoprivrede, malo da živne ceo kraj”, kaže Halimi.

Fatić smatra će broj azilanata uvek biti u direktnoj srazmeri sa ekonomskim problemima u nekoj zemlji, a pitanje azila je pitanje ljudskih prava, uključujući i ekonomska.

„Broj azilanata uvek će biti u direktnoj srazmeri sa ekonomskim problemima u nekoj zemlji, i to se ne može promeniti vizama. Uostalom, i nezaposleni radnici iz novoprimljenih članica EU u istočnoj Evropi odlaze da rade u druge zemlje EU u kojima su bolji ekonomski uslovi za život. Njima se ne mogu uvesti vize, ali su neke zemlje, poput Britanije, počele da uvode unutrašnje propise kojima građanima ‘novih članica’ faktički zabranjuju rad u Velikoj Britaniji. Dakle, ovde se radi samo o ekonomskom protekcionizmu koji je suprotan ideji liberalnog društva“, kaže Fatić.

Preuzeto sa: http://www.akter.co.rs/politikaprint/3416-beli-engen-na-evropskoj-proveri.html