Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

IZJAVA ALEKSANDRA FATIĆA ZA AKTER O STRATEŠKOM POZICIONIRANJU RUSIJE PREMA SRBIJI

Akter, 11. april 2011. 

Ko će čuvati „Južni tok”

Analitičari se slažu da je Balkan došao u fazu da nije na listi prvih pet američkih prioriteta, ali i upozoravaju da su u toku razgovori Beograda i Prištine, bezbednosni uslovi na Kosovu su još uvek ispod prihvatljivih, a tu je i nejasna situacija oko granice Srbije i Kosova

Najava američkog ambasadora u Prištini Kristofera Dela da će zbog visokih finansijskih troškova uskoro biti zatvorena američka vojna baza „Bondstil” kod Uroševca različito se komentariše.

S jedne strane se može čuti da američki vojni kamp „Bondstil” neće uskoro biti zatvoren sve dok operacije međunarodnih snaga ne budu privedene kraju, i da je taj kamp dizajniran kako bi služio vojnicima Kfora, a ne za druge ciljeve. Ima i onih koji smatraju da je američka spoljna politika planirana na duge staze, na period od 30 do 50 godina, i da će najskuplja evropska vojna baza i dalje ostati na ovom mestu.

Analitičari se slažu da je Balkan došao u fazu da nije na listi prvih pet američkih prioriteta, ali i upozoravaju da su u toku razgovori Beograda i Prištine, bezbednosni uslovi na Kosovu su još uvek ispod prihvatljivih, a svakako ne manje važna stvar je i nejasna situacija oko granice Srbije i Kosova. „U toku je proces postepenog prenošenja nadležnosti na institucije nezavisnog Kosova, što je od početka cilj američkog učešća u rešavanju kosovskog pitanja. Američka politika je jasna – bezuslovna podrška nezavisnom Kosovu. Stoga su spekulacije o zatvaranju baze ‘Bondstil’ povezane sa činjenicom da se proces učvršćivanja svršenog stanja na Kosovu odvija prema američkim predviđanjima. Ipak, da li će baza biti zatvorena javnost ne može sa sigurnošću znati, jer je reč o poverljivim odlukama vojnog i političkog vrha SAD koje se ne objavljuju u javnosti pre nego što stupe na snagu”, kaže za Akter profesor dr Aleksandar Fatić iz Centra za bezbednosne studije.

Fatić podseća da je ta baza izgrađena na Kosovu da bi simbolisala američku odluku da se Kosovu da nezavisnost i da bi projektovala američko vojno prisustvo na Balkanu. To je prema Fatićevim rečima strateška odluka povezana sa američkom regionalnom politikom.

AMERIKANCI NEĆE OTIĆI

Profesor dr Milan Mijalkovski, sa Fakulteta bezbednosti, kaže za Akter da nedavno smanjenje broja vojnika Kfora na Kosovu, najveće od dolaska međunarodnih snaga pre dvanaest godina, ne treba dovoditi u vezu sa zatvaranjem američke baze kod Uroševca.

„Ako bi se i povukli vojnici Kfora, kojih je sada oko pet i po hiljada, umesto 40.000, koliko ih je bilo pre dvanaest godina, ne bi se desilo da dođe do zatvaranje ‘Bondstila’, jer je ona veoma važna za SAD i za njihov geopolitički uticaj na Balkanu. Nikada neće otići. Oni svoju spoljnu politiku ne vode na kratke staze. Nije to situacija kao kod nas u Srbiji kada se danas nešto odluči, a već sutra se ta odluka revidira”, kaže profesor Mijalkovski.

On dodaje objašnjenje da je „Bondstil” veoma skupa investicija i da finansije kao razlog mogućeg zatvaranja „američke baze” mogu imati pokriće u smislu da su se Amerikanci u Avganistanu i Iraku mnogo istrošili, i da je jedan od razloga svetska ekonomska kriza koja je počela u SAD-u upravo i zbog ovih vojnih operacija.

„To vam je slično kao kada dođete u situaciju da se previše razvučete i ‘puknete’ ili stegnete kaiš, pa to umanjite. Ako se desi da ipak ne možete sve operacije da finansirate onda gubite autoritet. To najveća sila ne može da dozvoli. Činjenicu da će ih za deset godina prestići neke privrede, na prvom mestu kineska privreda, Amerikanci ne mogu da shvate i prihvate”, kaže Mijalkovski.

Najnovija dešavanja u svetu, sukobi u severnoj Africi i na Bliskom istoku dobijaju prioritet na listi rešavanja gorućih svetskih problema. Ipak, pitanje Balkana nije još rešeno. Nedefinisano političko pitanje u Bosni i Hercegovini, i pitanje mogućeg revidiranja Dejtonskog sporazuma svakako da i te kako privlače pažnju i evropskih i svetskih zvaničnika.

„Kada je reč o nestajanju Balkana sa liste američkih prioriteta, jasno je da SAD imaju druge prioritete, pre svega svrgavanje Gadafijevog režima i konsolidovanje demokratskih sistema u afričkim zemljama koje su upravo svrgle svoje diktatore. Balkan ne spada u dominantna svetska pitanja, ali SAD veoma pažljivo motre na taj region, pre svega zbog najvažnije ključne zemlje u regionu – Bosne i Hercegovine, u kojoj je političko stanje i dalje veoma nedefinisano. Srbija tu nije toliko bitna za SAD, jer je ona u fazi relativne i kratkoročne stabilnosti, dok u Bosni strasti vriju”, objašnjava Fatić.

AMERIČKI „GRAD” U EVROPI

Američka vojna baza „Bondstil” kod Uroševca, koja je ime dobila po američkom heroju iz Vijetnamskog rata Džemsu Bondstilu, najveća je vojna baza po površini u Evropi. Vojni kamp se prostire na nešto manje od četiri kvadratna kilometra, a gradnja je počela u junu 1999. godine. Procene kažu da je gradnja ove baze Amerikance koštala više od 500 miliona dolara, a u njoj je izgrađeno 240 objekata. Samo u bolnicu koja je podignuta 2002. godine uloženo je 34 miliona dolara.

Vojnici u svom „gradiću” spavaju u montažnim kućama. Od dasaka su i vojnička kantina, „fastfud“, restorani, teretana, bioskop i sala za košarku. Tu je i robna kuća na dva sprata, isturena odeljenja dve američke visoke škole, bioskop i heliodrom.

NIŠKA BAZA KAO PROTIVTEŽA

Kada je objavljeno da će Srbija i Rusija osnovati Regionalni centar za reagovanje u vanrednim situacijama, počelo je da se govori da bi Moskva mogla da uspostavi prvu vojnu bazu izvan svoje teritorije. Iako nadležni i sa srpske i sa ruske strane objašnjavaju da će se iz te baze koja treba da bude formirana do 2012. godine pomagati svim zemljama u regionu koje budu ugrožene požarima, poplavama i drugim elementarnim nepogodama, mnogi su skloni da kažu da se nešto iza brda valja. Pitanje je svakako da li će najskuplja vojna baza od rata u Vijetnamu „Bondstil” dobiti svoju protivtežu u Nišu.

Opet dolazimo u situaciju da je Srbija između Amerike i Rusije i vojne neutralnosti. Analitičari se slažu u oceni da je Rusija ugrožena širenjem NATO-a ka njenim granicama. Planiran završetak širenja alijanse uključio bi Ukrajinu i Gruziju.

Prilikom nedavne posete ruskog premijera Vladimira Putina, šef poslaničkog kluba DSS-a Miloš Aligrudić izjavio je da je ruski premijer  u razgovoru sa parlamentarcima rekao da je na srpskom narodu da odluči o eventualnom ulasku u NATO, ali da je to apsolutno protiv interesa Rusije. Aligrudić je rekao da ih je Putin obavestio da bi svaka instalacija vojnog naoružanja NATO-a u Srbiji zahtevala odgovor Rusije usmeravanjem njenih vojnih kapaciteta u Srbiju.

„Rusija i te kako ima želje i mogućnosti da ostvari vojno i strateško prisustvo u Srbiji iz mnogo razloga. Pre svega Rusija je izuzetno strateški ugrožena širenjem NATO-a na njene granice. Pristupom Ukrajine i Gruzije severnoatlanskoj Alijansi praktično bi NATO zaokružio vojne potencijale na granicama Rusije. Ruska konvencionalna odbrambena doktrina, koja je tradicionalno zasnovana na doktrini ‘apsorbovanja prvog udara, kumulativne mobilizacije i proterivanja protivnika sa teritorije Rusije’ bila bi potpuno deplasirana, jer Rusija više ne bi raspolagala dubinom teritorije za apsorbovanje prvog konvencionalnog udara. U tom slučaju bi moskovska vojna oblast postala prva linija ruske odbrane. Istovremeno, ruska nuklearna odbrambena doktrina ‘prvog udara i proširenog zastrašivanja’ morala bi da se dodatno ojača i da se učini primarnom odbrambenom doktrinom”, smatra Fatić i  podseća da su se dva ključna dokumenta ruskog sistema odbrane Vojna doktrina i Strategija odbrane menjali dva puta za vreme predsednikovanja Putina i Medvedeva.

RUSKA STRATEGIJA PROTIV IMPERIJALISTIČKIH AMBICIJA

Fatić kaže da je za vreme Putina stavljen naglasak na korišćenje taktičkih nuklearnih projektila dometa do 500 km, da bi se zaobišla ograničenja koja proističu iz potpisanih sporazuma o ograničenju strateškog nuklearnog oružja, ali i zato što su taktički projektili oružje izbora za neposrednu odbranu kada je zemlja u okruženju. Potom je za vreme Medvedeva prag upotrebe nuklearnog oružja ponovo nešto podignut, ali je stavljen naglasak na razvijanje strateškog konvencionalnog oružja, to jest „pametnih projektila” kakve koristi NATO.

„To je naskuplja vrsta oružja i izbor te strategije jasno govori o novom samopouzdanju Rusije u ekonomskom smislu. U toj jednačini Rusiji fali jedna ključna stvar – strateški saveznici. U stvari, pošto su na Balkanu sve zemlje članice NATO-a osim Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, Rusija ima samo jednog potencijalnog strateškog saveznika u regionu, a to je Srbija. Zato je izgradnja baze u Nišu nesumnjivo povezana sa idejama da se ostvari vojno prisustvo. Ne treba zaboraviti da bi čak i kao baza za intervencije u krizama, ona bila dom personalu iz Ministarstva za vanredne situacije Rusije kojim ministruje Sergej Šojgu. To ministarstvo poseduje sopstvenu ‘unutrašnju vojsku’ od oko 50.000 ljudi, sopstvenu avijaciju i oklopne jedinice, dok je njen nivo spremnosti u najmanju ruku na istom nivou kao spremnost ruske regularne vojske”, objašnjava Fatić.

Mijalkovski smatra, pak, da nema nikakve tajne i da će Regionalni centar biti iskorišćen upravo  za pomoć zemljama u okruženju u vanrednim situacijama, a nikako baza koja će se koristiti u vojne svrhe.

„Kakva vojna baza? To su čiste spekulacije. Ministar policije Ivica Dačić je to potpisao sa ministrom za vanredne situacije Rusije i ne verujem da tu ima nekih drugih skrivenih namera. To su sve nagađanja. Rusi nemaju mogućnost da idu u vojnu ekspanziju i oni na svojoj teritoriji rade da se stabilizuju i suzbiju terorizam i terorističke napade. Takođe Rusi nemaju baze po Evropi osim u Abhaziji i Ostiji i to posle dešavanja u Gruziji pre nekoliko godina. Razlog tome je što im je privreda ‘90-tih godina bila u kolapsu i sada se polako oporavljaju. U usvojenoj Strategiji nacionalne bezbednosti do 2020. godine kaže se da Rusija nema imperijalističkih ambicija. U tom dokumentu piše da su u slučaju ugrožavanja bezbednosti Rusije spremni da upotrebe nuklearno oružje i da nova nacionalna strategija vidi terorizam i unilateralizam kao glavne pretnje po Rusiju”, kaže Mijalkovski.

Srbiji treba regionalni centar za vanredne situacije, ali sama činjenica da je ovo rusko-srpski centar u kome se govori pre svega o ruskim resursima i personalu, bar prema javno dostupnim informacijama, ukazuje na to da nije reč samo o borbi protiv prirodnih katastrofa.

„Uz sve navedeno ne treba zaboraviti da se planirana baza nalazi praktično na projektovanoj trasi gasovoda ‘Južni tok’ koji treba da prođe kroz Srbiju do 2015, a da je bilo govora i o izgradnji nuklearne elektrane ruskog dizajna u Kostolcu. Cevovod ‘Južni tok’ biće nadzemnog tipa, što otvara pitanje ko će ga čuvati kroz teritoriju Srbije. Da li će u tome učestvovati ruska vojska? Ukratko, ruski strateški interesi u Srbiji su izuzetno izraženi i Rusija na sve načine nastoji da spreči da Srbija uđe u NATO i da privuče Srbiju u svoju stratešku orbitu, što je sa tačke gledišta Kremlja i racionalno imajući u vidu sve odbrambene okolnosti u kojima se Rusija nalazi. Da li je to racionalno za Srbiju drugo je pitanje, naravno”, smatra Aleksandar Fatić.

Preuzeto sa: http://www.akter.co.rs/politikaprint/3551.html