Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

Ethics and the fight against corruption

Danas, 20. jun 2011.

Predstavnici Vlade Srbije najavili su, kako se čini, uz zdušnu podršku evropskih i transatlantskih partnera, da će se borba protiv korupcije promeniti u bar dva bitna aspekta.

Prvo, čini se da je vlast shvatila da korupcija i generička krivična dela „zloupotrebe službenog položaja“, pre svega, spadaju u domen javne službe, a ne privatnog sektora. Tako je, čini se, sada odlučeno da se vlast protiv korupcije bori u javnoj administraciji, a ne u privatnim preduzećima. To je, naravno, sasvim ispravan zaključak, o kome je, međutim, u stručnoj debati u Srbiji i regionu već godinama pisano, pa se postavlja pitanje o tome da li iko u vlasti čita to što se piše, i zašto je trebalo toliko godina da se prema tim saznanjima i postupi.

Drugi element je konkretniji: Predviđa se ukidanje imuniteta državnih funkcionera, kada je reč o gonjenju za dela korupcije. Reč je o konstruktivnoj inicijativi, ali ona može dati efekta samo ako se primenjuje zajedno sa izvesnom „moralizacijom“ javne uprave, koja podrazumeva uvođenje etičkih kodeksa u javnu administraciju i angažovanje etičkih savetnika.

Korupcija je dobro obrađen fenomen u literaturi, i ona je pre svega problem integriteta javne službe, a ne krivično delo. Ona dela korupcije koja predstavljaju krivična dela samo su pet do deset odsto ukupne problematike korupcije. Čak i kada bi se gonjenjem, uz skidanje imuniteta, postigle osuđujuće presude za sve funkcionere koji su počinioci onih dela korupcije koja su krivična, ostalo bi 90-95 odsto sadašnje korupcije koju, iz različitih razloga, nije moguće krivično goniti.

Tri osnovna oblika korupcije, koja se danas obrađuju u zvaničnoj literaturi, predstavljaju nepotizam, kronizam i favorizovanje privatnih firmi. Nepotizam predstavlja korišćenje vlasti da se na odgovorne položaje u državi postavljaju srodnici. Kronizam je isto to, samo što se na položaje postavljaju prijatelji, kumovi i saveznici. Favorizovanje privatnih preduzeća je samorazumljivo. Ni nepotizam, ni kronizam ne spadaju u krivična dela.

Upravo su ove vrste korupcije osnovni problemi u Srbiji, od vrha do dna piramide vlasti. Stoga je inicijativa da se uklone prepreke krivičnom gonjenju opet marginalna. Postavlja se pitanje da li će Vlada Srbije i ovoga puta igrati igru „pritisli su nas iz EU, hajde da donesemo kozmetički propis“, ili će preduzeti i nešto proaktivno i, pre nego što se pojavi pritisak iz Brisela, uvesti etičku dimenziju nadzora korupcije u javnom sektoru.

Američka ABC korporacija, jedna od najvećih medijskih kuća u Severnoj Americi, ima rezervisano parking mesto za stalno zaposlenog etičkog savetnika. Njegovi poslovi uključuju nadzor nad primenom etičkog pravilnika, savetovanje zaposlenih, osmišljavanje etičke obuke i održavanje odnosa sa nezavisnim etičkim stručnjacima koje ta korporacija redovno angažuje. Kao rezultat, ova korporacija ima status povlašćene firme kod američkog pravosuđa, jer je u stanju da dokaže da se protiv korupcije bori i na etičkom, a ne samo na za korupciju perifernom, krivično-pravnom planu. Slična je situacija sa antikorupcijskom politikom u vladinim službama u Holandiji, koja je, danas, jedan od najvećih kritičara srpskog priključenja EU.

Pristup države rešavanju problema korupcije uvek je bio površan. On će takav ostati i sa najnovijim najavljenim inicijativama ako se navedeni etički sloj problematike konačno ne institucionalizuje.

Autor: Aleksandar Fatić

Preuzeto sa:
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/etika_i_borba_protiv_korupcije.46.html?news_id=217781