Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

Vašington matirao Beograd

Vesti online, 27. jul 2011.

Direktor Centra za bezbednosne studije iz Beograda, Aleksandar Fatić ocenjuje u intervjuu za "Vesti" da su poslednji događaji na severu Kosova zapravo odgovor Vašingtona na spekulacije o mogućoj podeli južne srpske pokrajine, ali i pokušaj zvaničnog Beograda da kupovinom vremena odgodi priznavanje Kosova.
- Reč je o jasnom odgovoru Vašingtona na dosadašnji pokušaj vlasti u Beogradu da balansiraju, kupuju vreme. Stav SAD je da od toga nema ništa, da je Kosovo nezavisno, da ga Srbija mora priznati, i tačka. Nema diskusije. To je stav koji se sada sprovodi u delo. 
 
Znači, za vas nisu iznenađenje poslednji događaji u pokrajini?
- Preuzimanje kontrole nad administrativnim prelazima je rezultat promenjenog stava EU, i to po direktnom uputstvu SAD, u vezi sa priznanjem Kosova kao uslovom za srpsku kandidaturu za EU. Sada je jasno da se od Srbije otvoreno traži da prizna Kosovo inače od evropskih integracija neće biti ništa, a albanskoj vladi je rečeno da počne sa tvrdim merama: blokada robe iz Srbije, zauzimanje prelaza... Valja očekivati i nove slične akcije.

Hoćete da kažete da je Beograd znao šta se sprema?
- Ne verujem. Zvanični Beograd je u lošoj međunarodnoj poziciji. Vlada je iznutra podeljena, spoljna politika ne postoji. Postoji jedan, tvrd, stav o Kosovu ministra spoljni poslova, i drugi, mekši stav, samog vrha vlasti. Pri tom, idu izbori, vlast je sve karte stavila na kandidaturu za EU, a gubi pozicije i u Briselu i u Vašingtonu.

Da li je ovo možda i bio deo dogovora Beograda i Prištine?
- Ne verujem u takav dogovor. Međunarodni odnosi su danas unipolarni. Njih, bar u Evropi, u najvažnijim segmentima, odlučuju SAD. Ono što Vašington odluči, EU sprovodi. Manje ili više bespogovorno. Priština ima Vašington za saveznika, i njoj ne trebaju dogovori sa Beogradom takve vrste.

Kakav rasplet se može očekivati?
- Od Beograda se traži da prizna Kosovo i od toga se neće odustati. Ako ova Vlada ne prizna Kosovo, a ona to ne može ni po ustavu ni politički da uradi, verovatno će joj biti uskraćena kandidatura i biće oborena na izborima. Onda će se od sledeće vlade tražiti da to isto uradi. Ako se ni tada ne prizna nezavisnost Kosova, Srbija će biti izolovana, isključena iz svake perspektive EU integracije, i pri tom će ponovo biti uveden vizni režim.

Mogu li ovi događaji biti inicijalna kapisla da se situacija zaoštri i eskalira u sukobe širih razmera?
- Srbi nisu u poziciji da ulaze u oružane sukobe. Oni to ne mogu. Ako do takvih sukoba dođe intervenisaće međunarodne trupe i slomiti svaki otpor. To je potpuno pogrešan put.
 
Prištini rečeno da krene
 
Zbog čega se Americi žuri da se prizna Kosovo?
- U SAD je u toku jedna od najozbiljnijih fiskalnih kriza u istoriji. Obama se obratio narodu preko televizije, jer se zemlja, prvi put od osnivanja, suočava sa padom svog ekonomskog rejtinga u svetu. Oni hoće da zatvore Kosovo i ostala rubna pitanja brzo, bezuslovno i bespogovorno, da bi se bavili svojim problemima. Zato je Prištini rečeno da krene u ofanzivu. To je vrlo ozbiljna situacija.
 
Bez pogovora i pregovora
 
Trenutno ste u Americi. Da li je bilo "signala" da bi ovako nešto moglo da se dogodi?
-Treba razumeti američki mentalitet. SAD će sarađivati i davati prostora godinama da se nešto uradi, ali ako smatraju da u Evropi za neki problem postoji samo jedno rešenje, i ako Evropa taj problem ne rešava dovoljno efikasno, u jednom trenutku, bez najave, SAD će samo pokrenuti svoju proceduru. Kada se ta procedura pokrene, više nema diskusije, nema povratka, nema pregovora. To se sada dogodilo. Srbija nije napravila dobre odnose sa SAD. Priština jeste. U tome je ceo odgovor.