Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

SAOPŠTENJE POVODOM DESETOGODIŠNJICE NAPADA 11. SEPTEMBRA 2001.

9. septembar 2011.

Desetogodišnjica terorističkih napada na Nju Jork i Vašington označava i preispitivanje dosadašnjih opredeljenja kako SAD, tako i drugih zemalja koje su se pridružile „ratu protiv terora“ koji je najavio bivši predsednik Buš mlađi. U tom svetlu postoje najmanje četiri bitna zaključka koja, po našem mišljenju, treba doneti kada je reč o Srbiji u odnosu na rat protiv terorizma.

Rat protiv terorizma, kao i svaki rat, treba razlikovati od krivično-pravnog procesuiranja krivičnih dela terorizma. Ovo drugo podrazumeva da se odgovorni za krivična dela privode pravdi. Ono prvo podrazumeva da se oni uništavaju sve dotle dok više ne budu u stanju da vode svoju kampanju. Rat protiv terorizma stoga treba zaustavljati, jer je osnovni cilj SAD, a to je da se onemogući da se ponove napadi na američkom tlu, postignut, i treba ga pretvarati u regularnu kampanju krivično-pravnog procesuiranja i prevencije terorizma. Posebno je važno da se ne vodi rat protiv radikalnog Islama, jer islamskih vernika na svetu ima preko jedne milijarde, i značajan broj njih su „radikalni“ Muslimani, a ipak većina „radikalnih“ Muslimana nisu terorirsti. Rat protiv terorizma je na svom kraju, što ne znači da će terorizam kao pretnja bezbednosti prestati ili nestati. Nije dobro perpetuirati retoriku „rata“ u situaciji u kojoj se teroristička pretnja bitno smanjila u odnosu na početak ovog veka.

Drugo, američki rat protiv terorizma je uključivao i akcije sumnjive strateške vrednosti. To se odnosi na rat u Avganistanu, koji još uvek traje i žrtve se i dalje gomilaju, a posebno na nepotreban rat u Iraku, koji je od Iraka kao sekularne zemlje načinio jedno od najvećih uporišta Al-Kaide iz koga stižu video snimci na kojima se vide zločinci umotani u marame kako otetim civilima odsecaju glave. Takve sumnjive i pogrešne akcije su neminovne u svakom ratu, i utoliko je više neophodno da se „rat“ pretvori u regularno stanje borbe protiv terorizma kao civilne pretnje poretku i bezbednosti građana.

Treće, svi ratovi se završavaju. Sama ideja perpetualnog rata, iako u metaforičkom značenju ima svoje davnašnje utemeljenje, u vojničkom smislu je suprotstavljena samom konceptu strategije, i stoga predstavlja besmislicu. Decenijska godišnjica je dobra prilika da se proglasi ili bar najavi kraj tog rata.

Četvrto, i za Srbiju najvažnije, Srbija uopšte nije bila u ratu protiv terora. Na njenoj teritoriji nije bilo izvedenih terorističkih napada, njeni državljani nisu bili uključeni u terorističke akcije u drugim zemljama, niti su bili optuženi za dela u vezi sa terorizmom u inostranstvu. Muslimani su najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji i ona aktivno učestvuje u srpskim institucijama koje na različite načine nastoje da međusobne odnose održavaju dobrim. Prema tome, Srbija nije ni u ratu sa Islamom, niti je, u suštini, u aktivnom ratu protiv terorizma. Srbija samo moralno podržava rat protiv terorizma SAD. Stoga Srbija ne treba da se verbalno svrstava na bilo kakvu militantnu stranu, niti da provocira svoje muslimansko stanovništvo nepotrebnim izjavama svojih zvaničnika, a pogotovo ne da povećava policijsko prisustvo na ulicama kojim se sužavaju građanska prava i stvara napetost kod građana.