Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

U ČEMU JE TAKOZVANI "PROBLEM ŽANDARMERIJE U SRBIJI"

1. novembar 2013.

Žandarmerija je jedinica koja je osnovana unutar MUP Srbije u vreme kada su zemlje Zapadnog Balkana započinjale proces pridruživanja EU, i u sklopu toga reformisale svoje policijske i parapolicijske strukture. Neke od tih zemalja, poput Rumunije, imale su jedinice pod nazivom „Žandarmerija“, i takve jedinice su ukinute kao pretnje za ljudska prava. Rumunija je, recimo, imala praksu da se policijske patrole na ulicama sastoje od jednog pripadnika klasične policije i jednog pripadnika žandarmerije. Pripadnik žandarmerije je bio naoružan „dugom cevi“ (obično automatskom puškom), dok je pripadnik policije imao samo oružje o pojasu.

Zvanično, žandarm je bio tu da bi štitio klasičnog policajca u slučaju sukoba. Taj model je sa otpočinjanjem pregovora Rumunije sa EU ukinut. Slično je bilo u ostalim zemljama Regiona. U istom tom trenutku Srbija je sprovodila proporcionalno smanjivanje vojnih kapaciteta u dogovoru sa ostalim zemljama sukcesorima bivše Jugoslavije i reformu oružanih snaga. Postojale su kvote maksimalnog broja vojnika i teškog naoružanja, a istovremeno je na Kosovu buktela pobuna. Stoga je, protivno logici reforme policije, u to vreme u Srbiji osnovana žandarmerija kao jedna u suštini parapolicijska jedinica sa policijskim ovlašćenjima ali sa u osnovi vojničkim mentalitetom, obukom, opremom i misijom. Drugim rečima, jedan anahronizam iznuđen bezbednosnim uslovima toga vremena.

Posle ubistva premijera Zorana Đinđića rasformirana je JSO kojom je komandovao Luković-Legija, ali je dobar broj njenih pripadnika prekomandovan u žandarmeriju. Stanje na administrativnoj liniji prema Kosovu postalo je opravdanje za trajni angažman žandarmerije sa značkama policije, ali sa zadacima koji su u osnovi vojnički. Tako smo završili sa jednom vojnom jedinicom koja van onoga što bi bilo njeno prirodno, vojničko okruženje, i koja se organizaciono nalazi u okviru MUP. Obuka pripadnika žandarmerije u suštini nije policijska, nego vojnička. Oni raspolažu oklopnim vozilima i artiljerijskim oruđima. Njihov duh je duh jurišne čete a ne duh policijskog servisa građana. Oni mogu biti korisni i raspolažu sredstvima, energijom i kolektivnim moralom koji je dragocen u vojsci, ali ― njima nije mesto u policiji.

Incidenti u kojima su učestvovali pripadnici Žandarmerije u poslednje vreme su katastrofalno svedočanstvo o greškama u organizaciji i institucionalnom pozicioniranju ove jedinice. Između ostalog, jedan žandarm je namamio dvojicu momaka kojima je dugovao novac, onda im pucao u glavu s leđa dok su vozili automobil, a potom ih zapalio. Drugi je, pre samo neki dan, pucao iz pištolja u ženu koja je vozila automobil suviše sporo po njegovoj oceni, iako u skladu sa saobraćajnim propisima. Treći je radio kao obezbeđenje i osakatio je gosta koji može ostati bez oka. Sve su ovo krivična dela koja bi se prirodno tretirale kao kvalifikovani oblik krivičnog dela, jer ga je počinio pripadnik policije van dužnosti. Samo u slučaju nedavne pucnjave pripadnika Žandarmerije u ženu u automobilu, tu su krivična i prekršajna dela u sticaju, svaka u kvalifikovanom obliku: pokušaj ubistva, neovlašćena upotreba službenog naoružanja, nasilničko ponašanje, vožnja pod uticajem alkohola, opasna vožnja, prekoračenje brzine kretanja, kršenje saobraćajnih znaka i pravila kretanja itd. Kada se ova dela saberu, dobija se tužna sudbina ovog počinioca tih dela: trebalo bi da provede toliko dugo vremena u zatvoru, da će se svrstati među one zatvorenike za koje je "ključ od zatvora bačen". Kada je reč o dvostrukom mučkom ubistvu s leđa, nasilništvu i drugim brojnim delima u kojima su žandarmi učestvovali, slika je, zakonski, još gora.

Šta je lek za takozvani „problem žandarmerije“?

Ovaj problem nije problem specijalnih jedinica policije. Svako ko pogleda strukturu specijalnih jedinica, videće, recimo, da jedna od najstarijih specijalnih jedinica, Protivteroristička jedinica, nije bila predmet ovakvih skandala praktično nikad. I pripadnici protivterorističke jedinice raspolažu istim ovlašćenjima kao pripadnici žandarmerije, poseduju oružje i korporativni duh, ali nisu činili zločine na ulicama Srbije. Problem, takođe, nije u „pojedincima“. Ovi „pojedinci“, da su lišeni nošenja oružja kada nisu na dužnosti i da imaju drugačiji sistem odgovornosti, ne bi ni bili u poziciji da počine ova krivična dela.

Žandarmeriju, jednostavno, treba premestiti u sastav Vojske Srbije i podvrgnuti je vojničkoj disciplini i reorganizaciji, kao i sistemu integriteta koji postoji u Vojsci. Pripadnici VS nemaju ovlašćenja da postupaju prema građanima, niti im je dozvoljeno da van dužnosti nose oružje sa sobom. To je suština problema sa Žandarmerijom. Pripadnicima ove jedinice treba omogućiti da se „igraju ratnih igara“ koliko god žele, ali u sistemu gvozdene vojničke discipline i nadzora, pod pretnjom disciplinskih sankcija kakve postoje u vojsci, i u okruženju u kome vlada vojnička etika. Njima treba oduzeti policijska ovlašćenja jer oni, u suštini, uopšte nisu policajci. Stoga ni njihov način razmišljanja, ni njihov način delovanja, ni njihovo shvatanje građana, nisu primereni policijskom okruženju.

Uz izmeštanje žandarmerije u vojsku, takođe je potrebno da MUP primeni osavremenjivanje obuke i opreme policije. Potrebno je da se Interventna brigada policije obučava pod rukovodstvom renomiranih stranih policijskih instruktora, da bi se izbegle tragične situacije poput one kada je pripadnik ove jedinice pokušavao na silu da izvuče pijanog vozača iz vozila koje je prošlo kroz nekoliko crvenih svetala, sve sa pištoljem sa metkom u cevi koji je držao u ruci, što se završilo ubistvom nenaoružanog vozača, za šta je taj policajac osuđen. Odgovornost za ovaj incident leži na obuci: očigledno je da je neophodno unaprediti stručni kvalitet obuke, koji će omogućiti da se policajci ne nadvlače sa vozačima sa oružjem u ruci, da pozornici ne ulaze u banku u kojoj je u toku pljačka (kao što je nedavno bilo slučaj na Karaburmi, a završilo se pogibijom policijskog službenika), i da se, uopšteno govoreći, radikalno smanji količina, prisustvo i pravo na raspolaganje vatrenim oružjem kod policije.

Policije razvijenijih zemalja su uspele da smanje troškove fizičko-borbene obuke policije uvođenjem takozvanih „tejzera“ (elektronskih pištolja) i radikalnim smanjivanjem raspoloživosti vatrenog oružja. Policiji se mora zabraniti nošenje službenih znački kada njeni pripadnici nisu na dužnosti, kao i nošenje bilo kakve vrste oružja dok su u svojstvu civila. Potpuno je nerazumljivo da pripadnik policije nosi vatreno oružje i značku dok ide u bioskop ili u prodavnicu. Takva praksa je poziv na tragedije i krivična dela, isto kao što bi to bilo slučaj kada bi običnim građanima bilo dopušteno da nose oružje i pozivaju se na neka svoja prava da primenjuju silu dok su u privatnom svojstvu.

Ukratko: žandarmeriju, koja se očigledno nije snašla kao policijska jedinica, treba izmestiti u redove Vojske Srbije i prepustiti Vojsci da reguliše njeno ponašanje. Zakon o policiji treba hitno izmeniti uz radikalno ograničavanje prava na pristup i upotrebu vatrenog oružja. Obuku policije treba unaprediti angažovanjem stranih stručnjaka, poput poznatih konsultanata, Rorija Milera, Lorena Kristensena i brojnih drugih. Policiji treba, uz dodatna ulaganja, nabaviti „tejzere“, što će doprineti osećaju bezbednosti i samih policajaca na terenu. Samim ovim konkretnim merama stanje bi se drastično popravilo, a pri tome niko ne bi bio kažnjavan, procesuiran ili na bilo koji način oštećen. Svima bi bilo bolje.

Aleksandar Fatić