Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

SULUDA IDEJA O HEMIJSKOJ KASTRACIJI

Ideja, koja se nedavno čula u srpskom parlamentu i koja se sada „vrti” po medijima, o tome da počinioce krivičnog dela silovanja treba „hemijski kastrirati” toliko je monstruozna i nepromišljena da sasvim ilustrativno govori o tome kakva intelektualna antielita vlada Srbijom i kakav je mentalni profil prosečnog srpskog političara. Srpski krivično-pravni sistem već je u krizi posle obuhvatnih promena, koje su uključile istovremenu promenu fizičke lokacije sudova, promenu samog sudskog sistema, ukidanje starih i osnivanje novih sudova, te obuhvatni reizbor svih sudija i tužilaca.

U takvom, nestabilnom stanju, predlozi o uvođenju telesnih kazni, koje su napuštene u Novom veku, govore koliko je zaostao način pravničkog razmišljanja autora takvih predloga. Posle ovog predloga, valjalo bi očekivati i da srpski parlament raspravlja o ponovnom uvođenju bičevanja na javnom mestu, odsecanja udova, ili, možda, vešanja. Ljudi kojima ovakve ideje uopšte padaju na pamet, pri tome poseduju doktorate pravnih nauka, što je, samo po sebi, krajnje alarmantno.

Savremena evropska civilizacija temelji se na poštovanju ljudskih prava. Taj princip, iako manje zastupljen, ili uglavnom ignorisan, u takozvanim istočnim graničnim područjima Evrope, u koje već vekovima spada i Srbija, ipak obavezuje čak i Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana u onoj meri u kojoj one sebe vide kao evropske. Reč je o sličnoj civilizacijskoj tekovini kakva je i ukidanje smrtne kazne, a neki od najgrlatijih zagovornika hemijske kastracije svojevremeno su bili i zagovornici zadržavanja smrtne kazne, a bili su i akteri linearnog pooštravanja svih krivičnih sankcija u krivičnom zakonodavstvu. U epohi kada cela Evropa u stručnim krugovima bruji o tome da je mit o generalnoj prevenciji upravo samo to - mit - i kada se intenzivno radi na ublažavanju kazni i iznalaženju zaista efikasnih načina za kontrolu kriminala, kroz širu socijalnu i javnu politiku, u Srbiji se i dalje raspravlja o smrtnoj kazni i daju se zvanični iskazi o tome da je „svrha krivičnog zakonodavstva — generalna prevencija”. Drugim rečima, Srbija je danas više u Srednjem veku u smislu parlamentarne i javne debate o krivičnim sankcijama nego što je to bila u vreme vladavine SPS i JUL do 2000. godine.