Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

POLITIKA JE ODGOVORNA ZA NASILJE

25. decembar 2009.

Glavni problem taksista na ulicama Beograda, posle donošenja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, je to što, kada nose sigurnosni pojas, a rade noću, „ne mogu da pobegnu iz vozila”. Naime, svi oni strahuju od ulaska u vozilo „stranaka” u ranim dvadesetim godinama naoružanih pištoljima, noževima i drugim spravama, koji će da ispale nekoliko metaka u njih bez posebnog razloga, prosto „da se čuje za njihova imena”.

Tokom tri dana neposredno pred pisanje ovog saopštenja, u Beogradu su silovane četiri žene na ulici, na javnim mestima, pored semafora, pešačkih prelaza, prodavnica.

Nevladine organizacije koje se bave zaštitom prava žena nedavno su objavile apel za priloge za izgradnju treće „sigurne kuce”, jer postojece dve „već odavno nisu dovoljne” za sve žene (i decu) žrtve domaćeg nasilja. Iste te organizacije objavile su statistiku da 80 odsto policajaca tuče svoje žene, a dnevni list Politika je upravo objavio tekst u kome zaključuje da nasilje nad ženom na ulici policija uglavnom ne smatra za krivično delo, ako nije reč o nepoznatoj ženi. Dakle, „u redu je” tući sebi blisku ženu, ali to pravo ne važi kada se radi o nepoznatoj ženi.

Nedavno je Skupština Srbije usvojila izmene zakona kojima se sankcioniše ne samo nasilje na sportskim priredbama, nego i bilo gde drugde. To pomalo podseća na besmisleno prepisivanje norveškog Zakona o bezbednosti javnog saobracaja. Kao što Srbija nije maglovita nordijska Norveška, pa Srbima ne trebaju „trougli sa fluorescentnom zavesicom u sredini”, već mogu da posluže i oni koje već imamo, „šuplji” trougli, isto tako Srbija nije Velika Britanija da se nasilje na ulicama može rešavati zakonima.

Naime, zakone protiv nasilnika sprovode policija i sudovi, i kod nas i u Velikoj Britaniji, s tom razlikom što velika većina policajaca u Velikoj Britaniji ne tuče svoje supruge kod kuće, a oni koji to čine, uglavnom, više nisu policajci, nego osuđenici. U Srbiji, kao što se vidi iz objavljenih statistika, stanje je upravo obrnuto. Dakle, u Srbiji nema ko da sprovodi ovakve zakone, i njihovo donošenje je potpuno besmisleno. Srbija je socijalno uslovljeno nasilničko društvo u kome se promene istorijski uglavnom dešavaju nasilnim putem. A odgovornost za socijalnu uslovljenost nasilja snosi politika.

Interesantno bi bilo ispitati koliko političara tuče žene, kako svoje, tako i tuđe, ili bar — ne svoje. Pa onda, trebalo bi ispitati koliko intelektualaca u Srbiji tuče žene. Potom, koliko vozača gradskog saobracaja radi isto. Zatim, koliko sportista ima ovaj folklorni obicaj. Pa na kraju, koliko penzionera? Videsmo tokom proteklih godina nekoliko ubistava penzionera od strane dugo godina maltretiranih supruga.

Nešto mi se javlja, kako reče jedan moj donedavni komšija, da taj procenat ne bi bio različit u odnosu na policajce. Može li biti da 80 odsto Srba u celini tuče svoje žene?

Ako se pitaju taksisti ili mediji koji prenose ovako alarmantne vesti poput upravo objavljenih statistika o silovanjima, to je više nego verovatno.

Ne vide se, međutim, po gradovima bilbordi na kojima se podseća da je domaće nasilje zlocin. Na TV kanalima se vrte reklame da se primaju vakcine, ali se ne vide edukativni spotovi protiv nasilja u porodici.

Policija nije obučena kako treba da, bez odlaganja, bespogovorno, reaguje na sve slučajeve domaćeg nasilja. U SAD postoji zakon po kome svaka prijava domaćeg nasilja automatski povlači pritvaranje nasilnika, istog trenutka, i držanje u pritvoru do okončanja sudskog postupka.

Borba protiv nasilja je ozbiljan izazov za srpsko društvo, koje je ogrezlo u nasilju na svakom nivou. Poslednji je trenutak vec prošao, to jest, kako bi se popularno reklo, sada je 12 i 5, da se sve stručne snage angažuju da pomognu policiji i pravosuđu da izađe na kraj sa ovim problemima, ali pre svega da se pokrenu preventivne kampanje.

Tekovina je Novog veka to da su žene ravnopravni gradani, sa izjednačenim pravima kao muškarci. Nastavak nasilja nad ženama ne samo sve nasilnike, nego i sva društva koja takvo nasilje podražavaju, vraća u Srednji vek. U svetlu ove činjenice, priča o evropeizaciji Srbije deluje kao daleko svetlo na kraju nekog dugog, tamnog tunela, koji niko živ ne može prepuziti. Pogotovo ne prebijene, viktimizovane i materijalno i statusno obespravljene žene koje su žrtve domaćeg nasilja.