Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

VREME GNEVA

9. decembar 2009.

Bez obzira na nečija politička i ideološka uverenja, na njihovo postojanje ili nepostojanje, prilično je jasno da je nivo socijalnog elektriciteta u Srbiji danas izuzetno visok, i da se u vazduhu oseća ogromna količina suspregnute agresije. Način na koji se ljudi ponašaju u saobraćaju to odražava, ali uzroci leže u širim društvenim okolnostima. Akumulacija gneva u širokim slojevima stanovništva je takva da može dovesti do pucanja Srbije po šavovima zbog najmanje provokacije ili grubosti.
Ekonomska kriza i loše upravljanje već su se pokazali kroz političko pomeranje na stranačkom planu, koje se videlo u rezultatima voždovačkih izbora. Ti rezultati su prilično jasan pokazatelj stanja narodnog raspoloženja u čitavoj Srbiji i to je politička strana kolektivne ozlojeđenosti naroda. Ona, međutim, nije tema ovog teksta.

Nezavisno od političkih pitanja, dakle politički neutralno posmatrano, treba imati u vidu svakodnevne manifestacije ozlojeđenosti običnih ljudi zbog korupcije i bahatosti onih koji imaju moć. Reč je o svakoj vrsti moći, od finansijske do one koja proističe iz državne službe i ovlašćenja. To se posebno odnosi na primenu represije na ulicama, i to u najgore moguće vreme za bilo koju vladu, u vreme nezadovoljstva, nemanja posla, teških socijalnih potresa i galopirajućih nejednakosti, u vreme približavanja izbora.

U opisanom kontekstu, stupanje na snagu novog Zakona o bezbednosti saobraćaja će biti dodatna provokacija koja može biti okidač narodnog protesta. Primenu ovog zakona treba odložiti na duži rok. Razlog nije u tome što ljudi ne žele da se na putevima uvede red, nego u načinu na koji je to predviđeno novim zakonom.

Srpska policija se danas može okarakterisati na dva prilično različita načina, zavisno od toga o kom njenom delu je reč. Kada je reč o kriminalističkim službama, to jest policiji koja se bavi rešavanjem krivičnih dela, sastav, način postupanja i kvalitet rada su veoma uznapredovali od 2000. godine i uvedene su brojne reforme koje su, u izvesnom smislu, dovele i do promene duha ovih službi. One se danas daleko više vide kao javni servis, a manje kao pretorijanska garda političkog režima, što je bilo slučaj do 2000. godine. U nekim periodima tokom poslednjih devet godina, reforme kriminalističke policije prednjačile su u odnosu na reforme ostalih sektora javne uprave u Srbiji. U srpskoj kriminalističkoj policiji danas se nalaze mnogi talentovani, obrazovani i vrlo profesionalni ljudi.

Istovremeno, međutim, stanje sa uniformisanom policijom je veoma različito — čast izuzecima. Njena popuna, koja je problematična, kadrovski profil, komunikacioni kapacitet i procena su na kritičnom nivou, i nju bi trebalo koristiti što manje u nestabilnim političkim i socijalnim vremenima. Potrebno je izbegavati da uniformisana policija koja nije saobraćajna policija uopšte kontroliše saobraćaj. U toj ulozi, ponašanje uniformisanih policajaca je često nekorektno, a neretko se dešava da njeni pripadnici uopšte ne poznaju saobraćajne propise, pa ni grad u kome kontrolišu saobraćaj. Upravljanje uniformisanom policijom je danas verovatno najveći izazov za Ministarstvo unutrašnjih poslova i predstavlja najveće teškoće u obezbeđivanju svakodnevne stabilnosti u održavanju javnog reda. Kadrova nema, uslovi rada su loši, a rezultati su stalna napetost i nezadovoljstvo.

Zamislimo sada tu i takvu uniformisanu policiju — čast izuzecima — koja sprovodi novi Zakon o bezbednosti saobraćaja. Taj zakon, između ostalog, predviđa različite sankcije za pojedine prekršaje zavisno od toga da li se u vozilu nalazi maloletna osoba ili ne. Da bi jedan policajac to mogao da ustanovi, on mora legitimisati ne samo vozača, nego i članove njegove porodice i druge putnike u vozilu. Reč je, primera radi, o deci, koja su možda gladna ili nervozna, o supruzi, koja ne želi da je neko, na putu do bioskopa ili pozorišta, isteruje iz automobila na kišu, ili prijateljima kojima takvo pretresanje i zaustavljanje kvari raspoloženje. Ako se, pri tome, desi da je uniformisani policajac grub ili bahat, ili neosetljiv na po prirodi osetljive situacije opisanog tipa, to generiše gnev. A gneva je u Srbiji već mnogo.

Zamislimo, dalje, situaciju u kojoj uniformisana policija zaustavlja neki polovan „hjondai” ili „zastavu 101”, dok okreće leđa „džip pajeru” koji pravi isti prekršaj. Zamislimo situaciju u kojoj se pretresaju vozila, vade stvari iz prtljažnika, pretura privatni sadržaj po kabini vozila, rutinski i bez valjanog razloga. Ovakve radnje, kao i rutinsko zaustavljanje vozila, u Zapadnoj Evropi se smatraju prekoračenjem ovlašćenja i maltertiranjem građana, i u skladu sa tim se sankcionišu. Na Balkanu su one deo svakodnevne prakse.

U istoriji Srbije događaji su se često lomili na koincidencijama. Sadašnja vlast ne snosi potpunu „krivicu” za novi zakon o saobraćaju: taj zakon u svojim začecima datira od ranije. Međutim, Zakon stupa na snagu u vreme mandata sadašnje vlasti. U vreme rezultata izbora na Voždovcu. U vreme ekonomske krize i duboke, strukturne kriminalizacije srpskog društva za koju su, prilikom obeležavanja 9. godišnjice 5. oktobra, pred kamerama, svi lideri nekadašnjeg DOS-a, sada predstavnici vladajućih stranaka, zajednički konstatovali da je „gora nego ikad”.

Zakon o bezbednosti saobraćaja stupa na snagu u vreme gneva.

U interesu stabilnosti Srbije, njegovu primenu treba odložiti. On, u ovom trenutku, nikome nije u interesu, i svi koji ga sprovode biće pod dodatnim, nepotrebnim teretom njegove duboke nerealnosti s obzirom na životne prilike u Srbiji.