Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

SLABOST STRATEGIJE ZAOŠTRAVANJA

Politika, 25. decembar 2009.

Srbija posle odluke Međunarodnog suda pravde

Beograd je u poziciji da vodi takozvanu diplomatiju više koloseka. Mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu će, gotovo je izvesno, biti iznijansirano. Ono neće ni u kom slučaju biti jednoznačno u korist Srbije, ili kosovskih Albanaca, između ostalog, i zbog toga što nije praksa MSP-a da prilikom usvajanja savetodavnih mišljenja zauzima stav kao prilikom donošenja presuda.

Međunarodno pravo nesporno visoko vrednuje suverenitet država i pravo na kontinuitet granica, i taj princip je i do sada afirmisan u odlukama MSP-a. Ali ono, takođe, poznaje i argumentaciju za proglašenje nezavisnosti koja se zasniva na progonu naroda. Sasvim je izvesno, i to niko ni u Srbiji ne spori, da je na Kosovu bilo progona Albanaca (misli se na organizovani državni progon), kao što je bilo i progona srpske manjine od strane albanske većine. Stoga postoje dve strane ovog međunarodnopravnog pitanja, i treba sačekati da se vidi kako će MSP u svom mišljenju te dve strane izvagati.

Nakon donošenja savetodavnog mišljenja, srpska spoljna politika ne bi smela dozvoliti nekakav pad u euforiju, bilo da to mišljenje bude u prilog srpskom stanovištu, bilo da bude dominantno u interesu kosovskih Albanaca. Nipošto se ne bi smela ponoviti trijumfalistička euforija kakva je pratila odluku Generalne skupštine UN da uputi zahtev Srbije na mišljenje MSP, ali se ne bi smeo dopustiti ni pad diplomatske aktivnosti ako mišljenje bude protiv srpske argumentacije.
Najduže za godinu dana od Srbije će se verovatno tražiti da se jasno opredeli prema nezavisnosti Kosova, bilo tako što će ga priznati, bilo tako što će i formalno odustati od evropskih integracija. Ovaj pritisak će se odvijati na dva nivoa: kroz zahtev da se uspostavi regionalna saradnja između Srbije i Kosova, i kroz dodatnu formalizaciju graničnog i konzularnog režima.
U periodu neposredno posle mišljenja MSP-a, Srbija će imati tri opcije na raspolaganju: 1. da otvoreno prizna Kosovo i sa njim uspostavi diplomatske odnose, 2. da zaoštri odnose sa EU i SAD, eventualno podnese tužbe protiv nekoliko zemalja koje su priznale Kosovo i formalno odustane od daljih EU integracija i 3. da nastoji da pitanje Kosova pretvori u takozvani zamrznuti konflikt, poput grčko-turskog spora u vezi sa Kiprom.

Sadašnja spoljnopolitička pozicija Srbije vrlo je slaba u odnosu na eventualnu strategiju zaoštravanja odnosa. Ta relativna slabost srpske pozicije proističe pre svega iz odnosa sa najvažnijim zapadnobalkanskim susedom Hrvatskom i iz odnosa sa najvažnijim spoljnopolitičkim sagovornikom, tj. SAD. Odnosi sa Hrvatskom su na vrlo niskoj tački usled niza incidenata u vezi sa srpskim pitanjem u Hrvatskoj i sa Kosovom, a odnosi sa SAD tek su krenuli uzlaznom putanjom posle dugog perioda zaoštravanja.

Međutim, otopljenje na liniji SAD–Srbija ponajviše počiva na potrebi da Vašington u Beogradu ima pouzdanog partnera u nastojanju da očuva integritet BiH, u kome su sve vidljivije velike pukotine, pre svega zahvaljujući delovanju dva suprotstavljena političara, Harisa Silajdžića i Milorada Dodika. U tom drugom kontekstu treba tumačiti i nedavni prijem srpskog ministra spoljnih poslova kod državne sekretarke SAD Hilari Klinton. Oba pitanja su, naravno, unutrašnjopolitički izrazito osetljiva i zahtevaju mnogo takta da bi se rešavala bez ekscesa.

Ukratko, Beograd je u poziciji da vodi takozvanu diplomatiju više koloseka, a potrebni su kompozitorska preciznost i delikatnost u njihovom uzajamnom usklađivanju. Tu složenu strukturu diplomatske aktivnosti ne treba remetiti nervoznim reagovanjem na mišljenje MSP-a. Srpska diplomatija treba jednostavno i mirno da „uklopi” mišljenje MSP-a u svoju umerenu, ali konstruktivnu uključenost u aktuelnu političku aktivnost na Balkanu. Vlada Srbije mora vrlo brzo stvarati maksimalno otvoren društveni front prema svim političkim akterima i intelektualcima u zemlji stimulišući razuman i konsenzualan dijalog koji će omogućiti da se, uz podršku društva, pitanje Kosova „zamrzne” do nekih boljih vremena.

Aleksandar Fatić

Direktor Centra za bezbednosne studije, Beograd

Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Slabost-strategije-zaoshtravanja.sr.html