Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

IZJAVA PROF. DR ALEKSANDRA FATIĆA FRANKFURTSKIM VESTIMA O POSETI MINISTRA DRAGANA ŠUTANOVCA SAD

27. novembar 2009.

Kako komentarišete predstojeću posetu ministra Šutanovca SAD?

Predstojeća poseta ministra Šutanovca SAD je konsolidacija postojećih veza koje Ministarstvo odbrane ima sa vojskom SAD i administracijom SAD. Ministar Šutanovac je tu očigledno istaknut kao čovek koji je u Vašingtonu viđen kao najpouzdaniji saradnik u Vladi Srbije, a ta činjenica se videla iz toga što je prilikom posete američkog potpredsednika Bajdena ovaj američki zvaničnik samo sa ministrom Šutanovcem, od svih ministara, proveo sat vremena u razgovoru nasamo. Iako se oko te činjenice pletu različiti komentari, moje je mišljenje da je to jedna pozitivna stvar, jer je normalno da svaka velika zemlja gradi odnose poverenja sa pojedinim zvaničnicima drugih zemalja. U savremenom svetu posao se obavlja kako na osnovu zvaničnih i formalnih kontakata, tako i na osnovu „lične hemije”, to jest, kako Šutanovac i sam kaže u intervjuu Politici, na osnovu „prijateljstva”, koje onda predstavlja „savršenstvo odnosa”. U tom smislu, Šutanovac je resurs srpske politike ukoliko ga SAD prihvata kao pouzdanog saradnika. Od toga Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane mogu imati samo koristi, a nikako štete. Posete Dragana Šutanovca, koliko se može proceniti u javnosti, spadaju u najproduktivnije posete srpskih ministara, imajući u vidu odnos rezultata i ulaganja. Svaka takva poseta košta dosta novca, a Šutanovčeve posete uključuju brojne susrete i očigledno unapređuju odnose sa Amerikom. U tom smislu, pošteno govoreći, Šutanovcu se ne samo nema šta prigovoriti, nego ga treba pohvaliti. Njegov posao je da pravi prijatelje, a ne da se svađa zbog starih rana. Oni koji bi hteli da on kvari odnose sa SAD pokazuju da ne znaju šta je politika odbrane nacionalnih interesa. Naravno, stav Srbije prema NATO i prema vojnoj saradnji sa SAD je obeležen i traumatičnim iskustvom bombardovanja 1999. godine, i to je jedno moralno pitanje koje će usporiti normalizaciju shvatanja SAD i NATO u Srbiji. Međutim, to je različito pitanje od pitanja posla ministra odbrane, koji Šutanovac, u međunarodnom kontekstu, radi uspešno.

Koliko je Srbiji važna Amerika i koliko je Americi važna Srbija? Ko tu ima veću korist?

Srbiji je Amerika od prvorazrednog značaja u svakom pogledu, i tu nisu potrebna neka posebna objašnjenja. Bez SAD se danas u međunarodnim organizacijama ne može doneti ni jedna bitna odluka, bilo da se radi o odluci Međunarodnog suda pravde o Kosovu, ili o finansijskoj pomoći Srbiji od Svetske banke, ili o kreditu od MMF, pa ni o odmrzavanju prelaznog sporazuma sa EU i eventualnom članstvu u EU. Amerika je nezaobilazna i sa njom treba graditi dobre odnose. Osim toga, Amerika je zemlja koja je šampion liberalne demokratije, centar intelektualnog i naučnog života, centar ekonomije i finansija, i prirodno je da svaka mala zemlja sa njom gradi dobre i konstruktivne odnose. Americi Srbija treba kao faktor stabilnosti u regionu zapadnog Balkana. Americi treba pozdan saveznik u regionu, jer se od Amerike očekuje da utiče na stabilnost regiona. Bolje je da to bude Srbija, nego Kosovo. Ako Srbija zaoštri odnose sa SAD, što je učinila sredinom ove decenije, onda će ulogu saveznika imati Kosovo, a videli smo kakve to rezultate donosi po suverenitet Srbije.

Da li Srbija može da sedi na „dve” stolice, odnosno da ima dobre odnose i sa Rusijom i sa SAD?

Srbija ne sedi na dve stolice ako ima dobre odnose i sa Rusijom i sa SAD. I Rusija i SAD uzajamno imaju dobre odnose. Dobri odnosi su stvar elementarne diplomatske kulture, kao što su dobri odnosi između ljudi, koji ne moraju misliti isto, stvar elementarne međuljudske kulture. Uostalom, Rusija ne bi volela da Srbija bude u svađi sa SAD. Šta bi Rusija od toga dobila? Potrebu da brani malu i kavgi sklonu Srbijicu protiv najveće svetske sile? Da li bi to bilo bratski i korektno prema Rusiji?

Da li je na ovaj način ugrožena strategija o vojnoj neutralnosti Srbije?

Skupštinska deklaracija o vojnoj neutralnosti se odnosi na pristupanje NATO kao vojnom savezu. Ona se ne odnosi na dobre odnose i saradnju sa pojedinačnim zemljama. Amerika spada u najveće proizvođače naoružanja, a njena vojska i danas predstavlja kišobran-strukturu za odbranu brojnih zemalja, uključujući EU i Australiju. I sama EU, koja je započela sa idejama o „Ujedinjenim državama Evrope” kao nekakvom protivtegu Sjedinjenim Američkim Državama, shvatila je da ne može imati nezavisnu odbranu. Ideja o Zapadnoevropskoj uniji kao vojnom krilu EU je propala, jer Evropa nije mogla bez američkih kapaciteta za daljinski transport trupa i mehanizacije. Samo SAD i Rusija imaju te kapacitete, takvu avijaciju, i zato je u EU prevladala realnost u smislu prihvatanja odbrambene uloge NATO, a to znači pre svega SAD, u odbrani Evrope. Isto je slučaj sa nuklearnim štitom SAD koji se proteže i iznad drugih zemalja, bliskih saveznika, poput Australije i Novog Zelanda. Dakle, hteli mi to ili ne, američka vojska je kišobran globalne bezbednosti i faktor stabilizacije odbrambenih odnosa i dobri odnosi sa njom su nužnost koja nije u konfliktu sa proklamovanom vojnom neutralnošću.